Odbor za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH postavio je pitanje Islamskoj zajednici u BiH ko je uništio objekte Srpske pravoslavne crkve tokom rata na teritoriji pod kontrolom takozvane Armije BiH. Iako su se postavljala pitanja, do sada nije bilo odgovora od strane bošnjačkih političara. Odbor je svoje pitanje potkrepio fotografijama uništenih objekata Srpske pravoslavne crkve, što je prenela RTRS.
Odbor podseća da je Islamska zajednica bila inicijator izjave o „osudi islamofobije i lažnih narativa o Bošnjacima i BiH“, koju je potpisao poglavar zajednice Husein Kavazović. Iz Odbora su zatražili od Islamske zajednice da se izjasni o delu izjave u kojoj se tvrdi da bošnjačka vojska nije rušila crkve, kapele i parohojske domove. U tom kontekstu, Odbor navodi primere spaljenih, miniranih i uništenih objekata Srpske pravoslavne crkve tokom rata u BiH.
Pored toga, Odbor je postavio konkretna pitanja o rušenju i uništavanju crkava, kao što su crkva Preobraženja Gospodnjeg kod Goražda, kapela Svetog Jovana Bogoslova, hram Svetih apostola Petra i Pavla u Nišićima, kao i mnoge druge crkve širom BiH. Navode se i crkve u naselju Stog pored Zavidovića, u Biljesevu i Milanovacu u opštini Sanski Most, kao i crkve u Osretku i Vrelu kod Cazina, i druge.
Za Srbe, crkve i kapele Srpske pravoslavne crkve predstavljaju najvažnije objekte vere. Odbor za zaštitu prava Srba u FBiH ističe da je Muzej Srpske pravoslavne crkve, ustanova koju je osnovala SPC, objavio knjigu pod nazivom „Duhovni genocid“. U ovoj knjizi navedeni su tačni nazivi i mesta svih crkava, kapela i paroških domova koje su, prema navodima, uništili muslimani.
Ova pitanja i tvrdnje dolaze u kontekstu složenih odnosa između različitih etničkih i verskih zajednica u Bosni i Hercegovini, a posebno između Srba i Bošnjaka. Tokom rata devedesetih godina, mnoge kulturne i verske institucije su pretrpele značajna oštećenja, a pitanje odgovornosti za te zločine ostaje otvoreno.
U posljednjim godinama, pitanje pravde i pomirenja postalo je ključno za stabilnost regije. Mnogi analitičari smatraju da je neophodno da se otvoreno razgovara o svim aspektima rata, uključujući uništavanje kulturnih i verskih objekata. Veruje se da bi iskrena diskusija o ovim temama mogla doprineti procesu pomirenja i izgradnji poverenja između zajednica.
Neki od članova Odbora za zaštitu prava Srba u FBiH veruju da je neophodno da se ova pitanja više istraže i dokumentuju kako bi se obezbedila pravda za žrtve. Takođe, postoji potreba za većim angažmanom vladinih i nevladinih organizacija koje se bave pravima manjina, kako bi se osiguralo da se ovakvi incidenti ne ponove.
U zaključku, Odbor za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH postavlja važna pitanja koja se tiču istorijske pravde i odgovornosti za uništavanje verskih objekata tokom rata. Ova pitanja su ključna za razumevanje prošlosti i izgradnju budućnosti u Bosni i Hercegovini, gde je pomirenje i tolerancija među različitim zajednicama od suštinskog značaja za dugotrajni mir i stabilnost u regionu.
