Marina Alzira iz Brazila prvi put je posetila Srbiju iz radoznalosti, a danas se vraća zbog svog sina Nikolasa, koji ima srpske i brazilske korene. Ova majka nastoji da obezbedi da njen sin ostane povezan sa obe kulture, razgovarajući s njim na portugalskom jeziku i učeći zajedno srpski. Prvi put je došla u Beograd preko AIESEC-a, gde je provela tri meseca, a nakon povratka u Brazil, shvatila je da želi ponovo da se vrati. Dve godine kasnije, ponovo je došla i provela godinu dana, želeći da Brazilcima približi srpsku kulturu i zemlju koja se razlikuje od stereotipa koje su imali.
Marina je završila petogodišnje studije novinarstva i opredelila se za izveštavanje o kulturi, dok je tokom pandemije predavala engleski. Njena želja za istraživanjem života van Brazila dovela ju je u Srbiju, ali je tokom godina njen odnos prema ovoj zemlji postao mnogo dublji. Brazil je njen dom, gde su njena porodica i jezik, dok je Srbija postala mesto gde je napredovala u manekenskoj karijeri i gde je pronašla nove poslovne prilike.
Marina se suočila s predrasudama o Srbiji kada je prvi put došla, jer su mnogi ljudi u Brazilu mešali Srbiju sa Sibirom. Ipak, njeno iskustvo u Srbiji bilo je pozitivno. Ljudi su bili ljubazni i otvoreni prema njoj, a ona je shvatila da su stereotipi o Srbiji daleko od stvarnosti. Njena interakcija sa ljudima u Srbiji bila je veoma prijatna, a razgovori su često uključivali teme poput fudbala i hrane.
Nakon sedam godina provedenih u Brazilu, Marina se ponovo vratila u Srbiju, ovaj put sa sinom. Njena veza sa Srbijom, koja je pre bila vezana za lične uspomene i iskustva, sada ima dublji značaj, jer je Srbija postala deo porekla njenog deteta. Kada je njen sin Nikolas imao pet meseci, Marina se sa njim preselila u Beograd. Majčinstvo je promenilo njen pogled na to gde je njihov dom, jer sada želi da sačuva vezu svog sina sa obe kulture.
Marina želi da njen sin ponese najbolje iz obe zemlje. Iz brazilske kulture ističe energiju, ljubav prema plesu, sportu i umetnosti, dok iz srpske ceni obrazovanje i odnos prema čitanju. Ona se trudi da sa sinom govori portugalski, dok ga srpski jezik uče članovi porodice i ljudi oko njih. Iako se bori sa srpskim jezikom, posebno sa padežima, svakodnevno uči nove reči i trudi se da postane bolja.
Osim novinarstva, Marina je u Srbiji počela ozbiljnije da se bavi modelingom, što je dodatno obogatilo njen profesionalni život. Ona ne doživljava modeling i novinarstvo kao suprotnosti, već kao dva različita dela svoje ličnosti. Uloga u pozorištu „Bura“ kao boginje vetra omogućila joj je da se još dublje poveže s domaćom kulturom.
Marina ne krije da joj nedostaju porodica i način života iz Brazila, ali planira da Nikolasov prvi rođendan proslavi u Srbiji pre nego što odu u Brazil. Tamo želi da mu pokaže deo svog detinjstva kroz prirodu i kulturu. U budućnosti, Marina se nada da će pronaći način da spoji svoj život između Srbije i Brazila, bez potrebe da bira između dve zemlje. Njena vizija je da nastavi da gradi karijeru, putuje i da njen sin ostane povezan sa obe kulture.
Marina zamišlja sebe i svog sina pored mora, sa karijerom koja joj omogućava putovanja širom sveta. Iako voli Brazil, vidi mogućnost života i ovde, naglašavajući da je najvažnije da provode vreme zajedno u prirodi. Njena priča je inspirativna i pokazuje kako se ljubav prema dve kulture može spojiti u jedinstvenu porodičnu priču.
