Rusija je, tokom sukoba sa Ukrajinom, više puta lansirala dronove i rakete čija putanja prolazi blizu napuštene nuklearne elektrane u Černobilju, povećavajući rizik od potencijalno katastrofalnih incidenata. Ove informacije je izneo glavni ukrajinski državni tužilac, Ruslan Kravčenko, koji je ukazao na ozbiljnost situacije u predstojećim danima kada Ukrajina obeležava 40. godišnjicu od černobiljske katastrofe iz 1986. godine.
Pored elektrane u Černobilju, Ukrajina ima još četiri nuklearne elektrane, uključujući i najveću u Evropi, koja se nalazi u južnoj oblasti Zaporožja. Ova elektrana je pod okupacijom ruskih snaga od početka invazije 2022. godine. Kravčenko je naglasio da su i Černobilj i nuklearna elektrana Hmeljnicki bili na putanjama leta ruskih hipersoničnih raketa „Kinžal“. Detektovano je 35 raketa koje su prošle unutar 20 kilometara od ovih postrojenja, a 18 njih je u istom letu prošlo u blizini obe lokacije.
U tri odvojena slučaja, rakete „Kinžal“ su pale na tlo unutar 10 kilometara od Hmeljničke elektrane, ali nije jasno zašto su izgubile putanju. Kravčenko smatra da ova lansiranja nemaju vojni cilj, već su deo strategije zastrašivanja. On je izjavio: „Takvi letovi iznad nuklearnih postrojenja sprovode se isključivo u svrhu terora.“ Rusko Ministarstvo odbrane nije komentarisalo ove tvrdnje.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) redovno prati vojne aktivnosti u blizini nuklearnih elektrana i napade na elektro-mrežu važnu za nuklearnu bezbednost. Generalni direktor IAEA, Rafael Grosi, više puta je izrazio zabrinutost zbog rizika po nuklearnu sigurnost i pozvao na maksimalnu uzdržanost u blizini ovakvih objekata.
Raketa „Kinžal“ je hipersonična raketa lansirana iz vazduha, koja može nositi bojevnu glavu od 500 kilograma i dostiže brzinu od oko 6.500 km/h, što je čini izuzetno opasnom. Kravčenko je ukazao na to da su od jula 2024. godine, kada su napadi dronovima pojačani, ukrajinski radari registrovali najmanje 92 drona koji su leteli u radijusu od pet kilometara oko zaštitne zone Černobilja, iako je stvarni broj verovatno veći.
On je istakao: „Namerni letovi dronova sa snažnim bojevim glavama iznad nuklearnih postrojenja predstavljaju krajnju neodgovornost i pokazuju potpuno zanemarivanje bezbednosti civila u Ukrajini i širom Evrope.“ U februaru prošle godine, ukrajinski zvaničnici su identifikovali jedan ruski dron dugog dometa koji je pogodio černobiljsko postrojenje, oštetivši zaštitnu konstrukciju koja sprečava curenje radijacije iz reaktora broj 4, koji je eksplodirao 1986. godine. Kremlj je negirao svaku odgovornost, tvrdeći da Rusija ne gađa nuklearnu infrastrukturu.
Evropska banka za obnovu i razvoj procenila je da će popravka štete na černobiljskom postrojenju koštati najmanje 500 miliona evra, uz upozorenje da bi bez sanacije moglo doći do „nepovratne korozije“ zaštitne strukture. Istraga ukrajinskog državnog tužilaštva zaključila je da je napad verovatno bio nameran, na osnovu ugla pod kojim je dron pogodio zaštitni omotač, što je karakteristično za dronove-kamikaze.
Kravčenko je naglasio da Rusija verovatno koristi Černobilj kao koridor za let dronova kako bi izbegla gušće zone ukrajinske protivvazdušne odbrane. Elektrana se nalazi manje od 10 kilometara od granice sa Belorusijom i oko 100 kilometara od Kijeva, što je čini strateški važnom lokacijom za ruske operacije. Ova situacija dodatno podiže nivo tenzija i straha od potencijalne nuklearne katastrofe koja bi mogla imati katastrofalne posledice ne samo za Ukrajinu, već i za celu Evropu.
