Dok se Rusija priprema za prve parlamentarne izbore od početka rata u Ukrajini, Kremlj nastoji da pokaže političko jedinstvo i podršku Vladimira Putina. Tokom vikenda, od 18. do 20. septembra, biraće se 450 poslanika Državne dume, donjeg doma parlamenta. Ovi izbori su značajni ne samo zbog njihove političke težine, već i zbog konteksta u kojem se održavaju – rata, ekonomskih problema i rastućih bezbednosnih tenzija između Moskve i Zapada.
Prema izveštajima, očekuje se da će vladajuća stranka Jedinstvena Rusija, koja već godinama dominira parlamentom, ponovo zauzeti vodeću poziciju. Kritičari tvrde da izbori nisu slobodni niti pošteni, dok vlasti u Moskvi takve ocene odbacuju. Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, istakao je da Rusija ima svoj politički sistem i proces.
Za Kremlj, izborni rezultati će predstaviti priliku da dokaže da građani podržavaju Putina i njegovu politiku prema Ukrajini. Među kandidatima se nalazi skoro 200 veterana koji su učestvovali u ratu, što dodatno pokazuje koliko je sukob postao deo političkog života Rusije. Iako su izbori formalno otvoreni, politički prostor u zemlji je sužen, a pojedini momenti tokom kampanje su bili simbolični – na primer, prisustvo praznih govornica tokom debata.
Većina parlamentarnih stranaka podržava zakone vezane za vojnu operaciju u Ukrajini, dok lider Komunističke partije, Genadij Zjuganov, tvrdi da postoji potpuna saglasnost među strankama kada je reč o podršci ratu. Iako postoje ideološke razlike, stranke se jedinstveno ponašaju kada je reč o Kremlju i ratu.
Jedina opoziciona stranka koja se otvoreno protivila ratu, Jabljoko, brzo je uklonjena sa izbornog lista, što je dodatno pokazalo pritisak na opoziciju. Njihov kandidat, Grigorij Grišin, ističe da vlasti namerno ograničavaju politički prostor i da je sve više građana koji žele mir. On takođe govori o ličnim pretnjama koje je doživeo zbog svojih stavova.
Ruske vlasti insistiraju na transparentnosti izbora, dok kritičari ističu slučajeve pritiska na opoziciju, uključujući i hapšenja aktivista. Na terenu, rat i ekonomske posledice ostaju glavne brige građana. U gradu Dmitrovu, spomenik poginulim vojnicima dominira pejzažom, dok građani izražavaju tugu zbog gubitaka koje je rat doneo.
Ekonomski problemi, kao što su rast cena i nestašice goriva, dodatno opterećuju stanovništvo. Berberin Ivan ističe da su plate nedovoljne u odnosu na inflaciju, dok Polina izražava želju za životom bez rata. Mnogi ne očekuju značajne političke promene nakon izbora, smatrajući da se vlast u Rusiji nikada nije menjala zbog izbora.
Dok se Rusija priprema za izbore, Evropska unija upozorava na sve složenije bezbednosne izazove. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, naglašava da se pretnje iz Rusije pojačavaju i da nisu više ograničene na hibridne oblike rata. Ona poziva na formiranje evropskog mehanizma za odgovor na incidente koji su ispod praga otvorene agresije.
Fon der Lajen najavljuje nastavak podrške Ukrajini tokom zime, uključujući finansiranje sistema protivvazdušne odbrane. Ističe da će Evropa braniti svaku svoju teritoriju, naglašavajući ozbiljnost pretnji koje dolaze iz Moskve. U svetlu svega ovoga, izbori u Rusiji postaju ne samo politički događaj, već i indikatori šireg geopolitičkog okvira koji će oblikovati buduće odnose između Rusije i Zapada.
