Odnos između ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog ukrajinskog kolege Volodimira Zelenskog obeležen je dubokim prezirom, pri čemu Putin retko čak i pominje Zelenskovo ime. Kremlj je dosledno označavao Zelenskog kao nelegitimnog vođu, dok ruska državna televizija s podsmehom naziva ga „klovnom“. Ova neprijateljstva duboko su ukorenjena u tekućem sukobu između Rusije i Ukrajine, koji je privukao međunarodnu pažnju i zabrinutost.
Iako je veoma malo verovatno da bi se Putin složio sa direktnim pregovorima sa Zelenskim, bivši predsednik SAD-a Donald Tramp nedavno je usmerio svoje diplomatske napore ka olakšanju sastanka licem u lice između dvojice lidera, sugerišući da bi takav samit mogao biti ključan za okončanje rata. Za Putina, perspektiva takvog sastanka mogla bi da pruži priliku za postizanje mirovnog sporazuma koji bi Kremlj mogao da predstavi kao pobedu.
Međutim, ovaj pristup nosi sa sobom političke rizike. Kremlj već dugo signalizira da su direktni pregovori sa Zelenskim ispod Putinove digniteta, pri čemu neki zvaničnici to smatraju kompromisom. Konstantin Zatuljin, visoki ruski predstavnik, opisao je potencijalni sastanak kao ustupak Kremlja, naglašavajući delikatnu ravnotežu moći i percepcije koja je u igri. Napomenuo je da, iako neki ruski zvaničnici protive svakom sastanku sa Zelenskim zbog prikazivanja njega kao nelegitimnog, on lično veruje da su ulozi preveliki da bi se ignorisala mogućnost takvog dijaloga.
Kremlj je pokušao da održi fleksibilnost, ukazujući da sastanak može da se dogodi, ali nije zagarantovan. Analitičari koji prate delovanje Kremlja smatraju izazovnim zamisliti Putina kako pristaje na samit osim ako nije jasno da je Zelenski spreman da prihvati ključne ruske zahteve u vezi sa ukrajinskom teritorijom i suverenitetom. Politički naučnik Grigorij Golosov izrazio je sumnju u izvodljivost organizovanja takvog sastanka u bliskoj budućnosti, predviđajući da bi Putin to razmotrio samo ako bi verovao da je to neophodno za kapitulaciju Ukrajine.
Trampovo insistiranje na sastanku jedan na jedan između Putina i Zelenskog postavlja pitanja o dinamici moći između ta dva lidera. Predložio je da se sastanu nezavisno od njega, ukazujući na želju za direktnom razmenom bez spoljnog uticaja. Međutim, dok je Zelenski pokazao spremnost za takav sastanak, Putinovi savetnici nisu potvrdili nikakve planove za samit, što odražava stalnu neizvesnost oko ovih rasprava. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov naglasio je potrebu za pažljivom pripremom bilo kakvih kontakata na visokom nivou, dodatno komplikujući situaciju.
U značajnom razvoju događaja, analitičari su primetili neobičnu diplomatsku aktivnost od Putina, sugerišući da možda ozbiljno shvata Trampov pritisak. Putinovo nedavno obraćanje liderima iz Saudijske Arabije, Brazila, Indije i drugih zemalja ukazuje na mogući preokret ka iskrenoj diplomaciji. Dmitri Trenin, stručnjak za bezbednosnu politiku, primetio je da, ako je Zelenski spreman da napravi ustupke, Putin bi mogao da pristane na sastanak.
Međutim, osnovni ruski zahtevi, uključujući teritorijalne pretenzije i ograničenja veličine ukrajinske vojske, ostaju nerešeni. Dok se situacija razvija, ruska državna televizija nastavlja da se podsmeva Zelenskom, ilustrujući stalnu tenziju. Ipak, ako Putin odluči da samit odgovara njegovim interesima, narativ bi mogao brzo da se promeni, prikazujući nepredvidivu prirodu međunarodne diplomatije tokom ovog sukoba.
