U vreme kada veliki broj građana odlazi na godišnje odmore, bezbednost stambenih zgrada postaje sve važnija tema. Stanovi su često prazni, što otvara pitanja o odgovornosti upravnika i stanara. Profesionalni upravnici, kao što je Sergej Božović, ističu da njihov posao obuhvata širok spektar odgovornosti, od održavanja zajedničkih delova zgrade do saradnje sa nadležnim službama u slučaju incidenta.
Božović objašnjava da su tokom leta najčešći pozivi vezani za povećan broj kvarova, ali i preventivne aktivnosti koje su neophodne za bezbednost zgrada. „Upravnik je zadužen za kompletan proces održavanja zgrade – od higijene, održavanja liftova, vodovodne i kanalizacione mreže, do svih drugih oblika održavanja. Njegova uloga je mnogo šira nego što ljudi često misle“, navodi Božović.
Visoke temperature donose i specifične probleme. Upravnici se svakodnevno bave organizacijom dezinsekcije, dezinfekcije i sanacije kvarova koji se češće javljaju tokom leta. Prazni stanovi, s druge strane, otvaraju dodatna pitanja o bezbednosti od provala. „Danas je mnogo lakše organizovati brigu o zgradi nego ranije. Upravnik je odgovorna osoba koja vodi računa o kompletnom održavanju objekta, pa i o situacijama koje mogu nastati dok su stanari na odmoru“, objašnjava Božović.
Jedna od najvećih zabluda među stanarima je da upravnik rešava svaki problem koji se pojavi. Božović naglašava da to nije slučaj. „U stambenoj zajednici vlada svojevrsna parlamentarna demokratija. Skupština stanara donosi odluke, a upravnik je izvršni organ koji ih sprovodi. Kada je odluka doneta, odgovornost za dalje postupanje prelazi na vlasnike stanova“, objašnjava on.
To se odnosi i na učestale komšijske sporove. „Ako voda iz jednog stana curi u drugi, to je prvenstveno odgovornost vlasnika stana iz kog dolazi problem. Takve situacije, ukoliko se ne reše dogovorom, postaju predmet sudskog postupka, a ne upravnika“, dodaje Božović. Koliko brzo će neki problem biti rešen često zavisi od samih stanara. Po njemu, pojedine odluke se donose brzo, dok se oko drugih raspravlja godinama.
Na primer, Božović navodi da se u jednoj zgradi već nekoliko godina pokušava doneti odluka o sanaciji krova, dok se odluka o popravci lifta donosi gotovo odmah. Iako zakon ne propisuje koliko zgrada jedan upravnik može da vodi, Božović smatra da je realno da kvalitetno brine o između 40 i 50 zgrada. „Pozivi stižu od ranog jutra, često i pre osam sati, pa sve do večernjih časova. Posao praktično traje tokom celog dana“, kaže on.
U vezi sa bezbednošću tokom sezone odmora, Božović navodi da je nedavno imao slučaj pokušaja provale koji je otkriven zahvaljujući video-nadzoru. „Na kamerama smo primetili da je obijena ulazna rampa i odmah smo obavestili policiju. Na sreću, osim oštećenja rampe nije bilo druge štete“, dodaje on. Edukacija stanara i tehnička opremljenost zgrada značajno su doprineli većoj bezbednosti u odnosu na pre deset godina.
Leto takođe donosi sezonu renoviranja, što neretko izaziva nesuglasice među komšijama zbog buke i prljanja zajedničkih prostorija. Božović smatra da je rešenje jednostavno. „Ako stanar dan ranije najavi radove ili čak unapred obavesti komšije da će organizovati proslavu i izvini se zbog moguće buke, mnogo je manja verovatnoća da će doći do prijava i sukoba“, ističe on.
Pre odlaska na odmor, Božović savetuje građanima da ne razmišljaju samo o zaključavanju vrata. „Potrebno je zatvoriti vodu, isključiti struju gde god je moguće, posebno dovod vode za veš-mašinu, kako bi stan tokom odsustva bio što bezbedniji i kako bi se smanjio rizik od havarija“, savetuje on.
I pored promena u načinu života, Božović veruje da komšijska solidarnost nije nestala. „I dalje ima mnogo lepih primera kada komšije pomažu jedni drugima. Mislim da je takvih primera više nego loših i da će komšijski odnosi iz godine u godinu biti sve bolji“, zaključuje Božović.
