U Austriji i Nemačkoj postoji izražen skepticizam prema proširenju Evropske unije, posebno kada su u pitanju zemlje Zapadnog Balkana. Crna Gora, koja se nada da će moći da pristupi Uniji, razmatra mogućnost da to učini zajedno sa Islandom, kako piše Frankfurter Algemajne cajtung (FAZ). Istraživanje Eurobarometra, sprovedeno u septembru 2025. godine, pokazuje da većina građana u Nemačkoj i Austriji nije u prilog proširenju EU. U Nemačkoj, 49 odsto ispitanika podržava proširenje, dok je u Austriji taj procenat nešto niži, sa 45 odsto.
Iako na nivou cele EU postoji podrška od 56 odsto za prijem novih članica, u Češkoj i Francuskoj podrška je još niža, sa samo 43 odsto. Odbijanje proširenja delom je povezano sa negativnim imidžom zemalja kandidata. Osim Turske, koja se suočava sa brojnim problemima, ostale zemlje kandidati iz istočne Evrope imaju slabiji ekonomski učinak u poređenju sa trenutnim članicama EU, što dodatno potkrepljuje skepticizam u Nemačkoj i Austriji. FAZ ističe da kandidati često deluju kao zemlje koje više uzimaju nego što daju, što stvara nepravednu percepciju u javnosti.
Iako u Austriji postoji određena podrška proširenju Unije, ona se većinom odnosi na Norvešku i Island, sa 62 i 57 odsto podrške. Norveška i Island se doživljavaju kao potencijalna obogaćenja za Uniju, dok je pitanje članstva Norveške trenutno van fokusa. Island bi mogao postati relevantan kandidat za članstvo, ukoliko se građani izjasne za nastavak pristupnih pregovora na referendumu zakazanom za kraj avgusta.
Prema navodima FAZ-a, velika većina građana EU odbacuje članstvo balkanskih i istočnoevropskih kandidata. U Austriji, samo 25 odsto podržava ulazak Bosne i Hercegovine u EU, dok Crna Gora, Severna Makedonija i Ukrajina imaju po 20 odsto podrške. Albanija je na 17 odsto, dok Moldavija beleži 16 odsto. Srbija i Kosovo beleže najnižu podršku, sa po 15 odsto.
Ovi rezultati su posebno nepovoljni za Crnu Goru, koju Evropska komisija naziva „predvodnicom“ među balkanskim kandidatima. Crna Gora je jedina koja je otvorila svih 33 pregovaračka poglavlja i zatvorila 14, s ciljem članstva do 2028. godine. Ipak, vlasti u Podgorici su svesne rezervi prema balkanskim zemljama, zbog čega razmatraju ideju o pristupanju EU zajedno sa Islandom. Ukoliko se na islandskom referendumu podrži nastavak pregovora, Crna Gora bi mogla iskoristiti pozitivan imidž Islanda za „tandemsko pristupanje“.
U slučaju da Island dobije priliku za članstvo, Crna Gora bi mogla da se pridruži, s obzirom na to da zajedno imaju nešto više od milion stanovnika. FAZ navodi da je crnogorski list Pobjeda razgovarao sa islandskom ministarkom spoljnih poslova Katrín Gunarsdotir, koja nije dala direktan odgovor na pitanje o zajedničkom ulasku Crne Gore i Islanda u EU, ali je naglasila važnost saradnje pod jednakim uslovima. Na taj način, moguće je da će se u narednim godinama razjasniti realnost ovakvog pristupa.
