Kristijan Šmit odlazi sa funkcije visokog predstavnika u BiH nakon skoro pet godina. Njegov odlazak izazvao je različite reakcije u zemlji, posebno u svetlu pritisaka koje je navodno doživeo, uključujući i tvrdnje da je Milorad Dodik uložio značajna sredstva da ga skloni. Mnogi u BiH dočekuju ovaj trenutak s olakšanjem, a postavlja se pitanje budućnosti Kancelarije visokog predstavnika (OHR) i njenog rada.
Šmit je nedavno naglasio da postoje različiti stavovi međunarodne zajednice o tome da li se treba nastaviti sa primenom Dejtonskog sporazuma ili razmotriti druge pristupe. Igor Crnadak, predsednik PDP Republike Srpske, i Sead Numanović, urednik portala Politički.ba, ističu da su mišljenja podeljena. Dok neki smatraju da je OHR odavno izgubio svoju svrhu, drugi upozoravaju na složenost procesa njegovog ukidanja.
U Narodnoj skupštini Republike Srpske usvojena je Deklaracija koja traži zatvaranje OHR-a, uz tvrdnju da Šmit ne predstavlja međunarodnu zajednicu i da nema pravo da deluje u okviru domaćih organа. Bivši visoki predstavnici Karl Bilt i Volfgang Petrič takođe su pozvali na ukidanje OHR-a, naglašavajući potrebu za realnom evropskom budućnošću BiH.
U autorskom tekstu za nemački list Frankfurter algemajne cajtung, Bilt i Petrič ukazuju da ostavka Šmita postavlja mnogo dublja pitanja od samog izbora njegovog naslednika, pozivajući Evropu da se suoči s geopolitičkom realnošću. Dodik je, s druge strane, sugerisao da je Šmit podneo ostavku pod pritiskom američke administracije, naglašavajući da se znao trenutak njegovog odlaska.
U Federaciji BiH, sedam stranaka, uključujući vladajuću Socijaldemokratsku partiju i opozicionu Stranku demokratske akcije, potpisalo je Memorandum o zaštiti ustavnog poretka, tražeći očuvanje OHR-a sve dok domaće institucije ne uspostave mehanizme za rešavanje blokada. Dragan Čović, predsednik HDZ-a BiH, predložio je transformaciju OHR-a i mogućnost njegovog premeštanja u Brisel.
Crnadak smatra da je nezaobilazno da OHR ostane dok se ne ispune uslovi poznati kao 5 plus 2 za njegov odlazak, ukazujući na široku korupciju koja i dalje opterećuje sistem. Numanović dodaje da demontaža OHR-a nije jednostavna i da se mora pažljivo pristupiti ovoj operaciji, s obzirom na trenutne geopolitičke tenzije.
Mišljenja o budućnosti OHR-a i međunarodnoj ulozi u BiH ostaju podeljena. Dok neki pozivaju na brzo ukidanje, drugi smatraju da je potrebna postepena transformacija. U svakom slučaju, odlazak Šmita će sigurno uticati na domaće političke aktere, koji će možda izgubiti izgovor za određene probleme. Očekuje se da će se situacija dodatno raspraviti na predstojećoj sednici PIC-a, što može doneti nove odluke i smernice za budućnost BiH.
