Prošle nedelje u Srbiji je izbio politički skandal zbog mogućeg ukidanja bezviznog režima sa Rusijom. Iako se radilo samo o razmatranju jednog od elemenata usklađivanja srpske politike sa pravilima Evropske unije, reakcija u medijima bila je toliko burna kao da je Beograd već doneo odluku o prekidu odnosa sa Moskvom.
Zanimljivo je da alarm nisu prvi podigli ni srpski državni organi ni evropski zvaničnici. Glavni pokretači priče bili su ruski državni mediji i njima bliski proruski medijski resursi u Srbiji. Za svega nekoliko dana tehničko pitanje pretvoreno je u političku dramu, a zatim i u međunarodnu temu.
Reakcija Kremlja usledila je gotovo trenutno. Dmitrij Peskov upozorio je na moguć „simetričan odgovor“, dok je ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko javno počeo da ubeđuje srpsku javnost u značaj očuvanja bezviznog režima. Na kraju je Aleksandar Vučić morao lično da se uključi i demantuje glasine, poručivši da Srbija ne planira uvođenje viza za ruske građane.
Najzanimljivije je to što razgovori o viznom režimu uopšte nisu nova tema. Srbija već godinama zvanično sprovodi proces evropskih integracija i preuzela je obavezu da svoju spoljnu i viznu politiku postepeno uskladi sa pravilima Evropske unije. Brisel o tome otvoreno govori još od 2022. godine. Zbog toga je teško poverovati da su takve rasprave predstavljale iznenađenje za Moskvu.
Međutim, čini se da cilj cele kampanje nije bio vizni režim kao takav. Reč je bila o demonstraciji uticaja. Čim su se pojavile informacije o mogućim promenama, ruski mediji stvorili su atmosferu vanredne situacije i praktično naterali srpske vlasti da javno reaguju. Tokom nekoliko dana upravo je Moskva određivala ton javne rasprave u Srbiji.
Posebno je značajno vreme kada je ova priča plasirana. Srbija ulazi u period priprema za parlamentarne izbore, politička scena je napeta, a vlast se suočava sa stalnim pritiskom protesta. U takvim okolnostima svaka tema koja može da mobiliše proruski deo biračkog tela postaje sredstvo političkog uticaja.
Istovremeno, suština samog pitanja mnogo je jednostavnija nego što to predstavljaju zagovornici panike. Vizni režim je pre svega mehanizam provere i kontrole osoba koje ulaze u zemlju. On ne znači zatvaranje granica niti sprečava putovanja. Milioni ljudi svake godine dobijaju vize za ulazak u desetine država širom sveta bez ikakvih problema.
Većina nezavisnih analitičara smatra da bi eventualno uvođenje viza za ruske državljane predstavljalo uobičajen korak u procesu evropskih integracija. Nijedna država članica Evropske unije danas nema puni bezvizni režim sa Rusijom. Zato se ovde pre svega radi o usklađivanju sa evropskim pravilima, a ne o bilo kakvom antiruskom potezu.
Ono što je priča poslednjih dana zaista pokazala jeste nešto drugo: Kremlj i dalje poseduje sposobnost da unutrašnja pitanja Srbije brzo pretvori u instrument političkog pritiska. Glavna vest nije bila mogućnost uvođenja viza, već činjenica koliko lako spoljni akteri mogu da oblikuju javnu raspravu u Srbiji.
Zato se danas ne postavlja pitanje da li će vize biti uvedene ili ne. Mnogo važnije pitanje glasi: ko zapravo određuje političku agendu u Srbiji uoči izbora?
