Električna vozila postaju sve prisutnija na ulicama, a njihov razvoj često nadmašuje postojeće propise. Zbog toga su nadležne institucije fokusirane na regulaciju pravila koja će omogućiti jasno razvrstavanje vozila i povećati bezbednost svih učesnika u saobraćaju.
Milan Ilić, savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja, ističe da se u vezi sa lakim električnim vozilima ne govori o klasičnoj registraciji, već o označavanju, odnosno izdavanju nalepnice. Ova nalepnica se izdaje uz određenu proceduru i služi za potvrdu da vozilo ima snagu manju od 250 vati, da ne može da se kreće brže od 25 kilometara na čas i da ne teži više od 35 kilograma.
Ilić takođe naglašava da se pojavljuju nova vozila, kao što su električni dvotočkaši, za koja je potrebno utvrditi jasna pravila. „Sada smo u situaciji da to rešavamo određenim propisima na dobrobit svih građana, da znaju šta voze, gde mogu da voze, ko sme, ko je odgovoran i pre svega da zaštitimo najmlađe učesnike u saobraćaju“, dodaje Ilić.
Profesor Miloš Pljakić sa Katedre za saobraćaj Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu ocenjuje da električna mikromobilnost nije problem, već novi oblik saobraćaja koji je potrebno pravilno integrisati u postojeći sistem. „Elektro-mikromobilnost nije problem koji nas treba zabrinuti, već je novi vid saobraćaja koji moramo pravilno razvrstati i bezbedno uključiti u sistem“, ističe Pljakić.
Prema njegovim podacima, od 2023. do kraja 2024. godine zabeleženo je 144 saobraćajnih nezgoda sa lakim električnim vozilima, dok su tokom 2025. godine evidentirane 282 nezgode sa električnim trotinetima. U tim nezgodama bilo je oko 40 teško i lako povređene dece uzrasta od nula do 14 godina. Pljakić ukazuje na problem nedostatka podataka o ukupnom broju korisnika, što otežava precizno procenjivanje nivoa rizika.
Jedan od ključnih koraka je precizna identifikacija vozila, što podrazumeva utvrđivanje stvarne snage motora, maksimalne brzine, načina aktiviranja pogona, mase i drugih tehničkih karakteristika. Takva klasifikacija treba da razjasni šta se smatra biciklom, električnim biciklom, mopedom ili motociklom, kao i koje uslove korisnici moraju da ispune.
Posebna pažnja se posvećuje deci. Ilić apeluje na roditelje da električne trotine i slična vozila ne smatraju igračkama. „Takva vozila nisu igračka, mogu skupo koštati kroz život i zdravlje“, upozorava Ilić. Kada je reč o električnim trotinetima, on podseća da deca starija od 14 godina mogu da ih voze, ali roditelji treba da procene da li su deca spremna da poštuju bezbednosne propise.
Ilić takođe objašnjava da građani ne treba da budu zabrinuti da će svaki električni bicikl morati da bude označen ili registrovan. „Neće svaki električni bicikl morati da se označava i registruje“, kaže on i dodaje da je cilj novih pravila da se preduprede problemi koji su se već javljali.
Pljakić upozorava da korisnici lakih električnih vozila često potcenjuju rizik. Prema njegovim podacima, samo 2,2% vozača električnih trotineta poštuje sva pravila. Kacigu koristi svaki četvrti korisnik, dok svetloodbojni prsluk koristi svaki peti.
Kada govorimo o bezbednosti saobraćaja u Srbiji, Ilić navodi da se stanje prati kroz više pokazatelja i poredi sa prethodnim periodima i najbezbednijim zemljama Evrope. „Srbija je po javnom riziku negde pri dnu u odnosu na druge zemlje“, priznaje Ilić, ali ističe da postoji opadajući trend broja stradalih. Prošle godine poginulo je 488 ljudi, dok je pre 15 godina taj broj bio oko 1.500.
Profesor Pljakić naglašava da sama identifikacija i označavanje novih kategorija električnih vozila neće značajno promeniti broj saobraćajnih nezgoda. Njegova preporuka su smirivanje brzine, infrastrukturne mere i edukacija, posebno ona koja počinje u porodici. „Edukacija počinje u porodici, koja teži da obezbedi dete za saobraćaj i pripremi ga da postane ozbiljan učesnik u saobraćaju“, zaključuje Pljakić.
Cilj novih pravila za električna vozila jeste da se jasno utvrdi ko šta vozi, pod kojim uslovima može da učestvuje u saobraćaju i ko snosi odgovornost, uz poseban fokus na zaštitu najmlađih učesnika.
