Japanska vlada se suočila sa neobičnim izazovom dok pokušava da pomogne građanima pogođenim rastom troškova života. Premijerka Sanae Takaichi najavila je tokom izborne kampanje ukidanje osam procenata poreza na hranu na dve godine, ali se pokazalo da fiskalne kase u zemlji nisu sposobne da podrže ovu promenu. Prema njenim rečima, zastareli maloprodajni sistemi sprečavaju brzu primenu ove mere.
Japanski trgovački lanci upozoravaju da njihove kase nikada nisu bile dizajnirane za porez od nula procenata i da će prilagodba sistema potrajati i do godinu dana. Takaichi je situaciju nazvala „sramotom za Japan“, ističući da je patetično da zemlja ne može fleksibilno menjati poreske stope čak ni u kriznim situacijama kao što su pandemije ili prirodne katastrofe.
Ovaj problem dolazi u kritičnom trenutku za japansku ekonomiju, koja je pod pritiskom inflacije i visokih troškova života. Vlada se trudi da održi potrošnju i političku popularnost nakon ubedljive pobede Liberalno-demokratske stranke na izborima. Međutim, iza tehničkog problema krije se mnogo dublje pitanje: može li Japan uopšte da priušti novo poresko rasterećenje?
Japan trenutno ima najveći odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda (BDP) među razvijenim zemljama, koji iznosi oko 230 procenata. Potpuno ukidanje poreza na hranu bi budžet koštalo oko 31,5 milijardi dolara godišnje, što dovodi do sumnje da li je ovo rešenje održivo. Analitičari i politički protivnici ukazuju na to da vlada koristi „problem sa kasama“ kao izgovor za odlaganje skupog predizbornog obećanja.
Mediji su situaciju nazvali „reji-kabe“, što u prevodu znači „zid fiskalnih kasa“. Ova fraza dodatno komplikuje poziciju vlade, s obzirom na to da je sama Takaichi prošle godine upozoravala na dugotrajnost procesa prilagođavanja maloprodajnih sistema.
U ovom trenutku, vlada razmatra kompromisno rešenje koje bi moglo biti praktičnije. Umesto potpunog ukidanja poreza, razmatra se smanjenje stope na jedan procenat, što bi softverski sistemi mogli da podrže u roku od pet do šest meseci. Ova opcija bi omogućila vladi da delimično ispuni svoje izborne obaveze, ali uz znatno manji pritisak na budžet.
Ova situacija takođe otkriva šire probleme japanske ekonomije. Zemlja koja je decenijama bila simbol tehnološke sofisticiranosti, sve se više suočava sa zastarelim infrastrukturnim rešenjima, rigidnim administrativnim sistemima i sporom digitalnom transformacijom. U zemlji poznatoj po robotima i automatizaciji, fiskalne kase postale su neočekivani simbol ograničenja modernog sistema.
Prema nekim analitičarima, sve ovo ukazuje na to da Japan mora hitno da preispita svoje ekonomske i administrativne strategije kako bi se prilagodio savremenim izazovima. Dok se građani suočavaju sa sve većim troškovima života, vlada se mora suočiti sa sopstvenim izazovima u primeni politika koje bi trebale da olakšaju ovu situaciju.
Izgleda da će se japanska vlada morati suočiti sa ovim izazovima brže nego što je planirala, jer se pritisak na domaćinstva nastavlja, a inflacija ne pokazuje znake popuštanja. U tom smislu, prilagođavanje poreskih stopa i reforme fiskalnih sistema postaju imperativ za održavanje stabilnosti i prosperiteta japanske ekonomije.
