Osnovni sud u Prištini raspisao je poternicu za hapšenje dvadesetoro Srba, uključujući i Milana Radoičića, koji se terete za navodne ratne zločine i zločine protiv civila u Đakovici 1999. godine, tokom sukoba na Kosovu i Metohiji. Optuženi su za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, uključujući ubistvo 106 Albanaca, muškaraca, koje su, prema optužnici, prethodno odvojili od žena, a pre toga su upadali u albanske kuće i izbacivali ljude iz njih.
Na Kosovu i Metohiji, prema zakonima privremenih institucija, suđenje za ratne zločine može se održati u odsustvu, dok za neka druga dela to nije moguće. Ovo nije prva poternica koja je raspisana za Radoičića, nekadašnjeg potpredsednika Srpske liste. Prva poternica bila je raspisana kada je počelo suđenje za ubistvo Olivera Ivanovića, ali je naknadno povučena.
Nakon toga, raspisana je zamolnica za slučaj Banjska, kako bi međunarodni organi, odnosno Interpol, pomogli da se Radoičić preda vlastima u Prištini, jer suđenje za to delo ne može da se odvija u odsustvu. U poslednjih nekoliko godina, gotovo da nema meseca da ne bude podignuta neka optužnica za ratne zločine, a većina njih se temelji na istim tvrdnjama o ratnim zločinima protiv civilnog stanovništva, čak i posle 25 godina.
Advokat Ljubomir Pantović, koji brani sedmoro klijenata optuženih za ratne zločine, za Euronews Srbija izjavio je da je ova praksa sve prisutnija u poslednjih sedam godina, pri čemu je sve više Srba optuženo i osuđeno za navodne ratne zločine. Pantović ističe da je ovo nastavak jednog kontinuiteta koji traje bez prekida od 2018. godine, kada je misija Euleksa završila svoj mandat na Kosovu i Metohiji u oblasti pravosuđa. Do 2018. godine, samo četvoro Srba bilo je pravnosnažno osuđeno za ratne zločine, dok je u nepunih sedam godina broj osuđenih narastao na devet ili deset.
U međuvremenu, Aljbin Kurti, koji sebe smatra premijerom u tehničkom mandatu, nastavlja da obavlja tu funkciju iako mu je mandat istekao. Danas je prisustvovao otvaranju filijale tzv. Pošte Kosova u Leposaviću i Zvečanu, u prostorijama gde su nekada bile prostorije banke Poštanske štedionice. Ovaj čin je prošao bez značajnijih reakcija, s obzirom na to da Srbi, zbog njegovih nasilnih akcija, imaju otežan život i suočavaju se sa brojnim administrativnim preprekama.
Kurti je tokom svoje vladavine nastavio da uvodi mere koje su dodatno otežale život srpskom stanovništvu na severu KiM. Tako je, na primer, pre više od godinu dana zabranjen dinar kao sredstvo plaćanja, a zatvorene su i banke Poštanske štedionice. Ove mere su izazvale dodatne tenzije između Srba i privremenih institucija u Prištini.
Tokom otvaranja pošte, Kurti se nije želio izjašnjavati o situaciji, a sve što je preduzeto doživljeno je kao prilika za medijsko pokrivanje, uglavnom od strane novinara koji izveštavaju na albanskom jeziku. U jednoj i drugoj pošti, popunio je formular za plaćanje, ali za Srbe, tzv. Pošta Kosova nema nikakvo značenje, jer poštanske usluge između centralnog dela Srbije i Kosova i Metohije ne funkcionišu.
Sve ovo ukazuje na duboke podele i napetosti koje i dalje postoje na Kosovu i Metohiji, gde se pitanja pravde i pravosudnog sistema često koriste u političke svrhe. Optužnice za ratne zločine i potezi koje preduzimaju privremene institucije u Prištini često se doživljavaju kao način pritiska na srpsko stanovništvo, dok pravosudni sistem ostaje pod sumnjom kada je reč o pravičnosti i objektivnosti.
