Ester Duflo, dobitnica Nobelove nagrade za ekonomiju i pionirka u oblasti eksperimentalne razvojne ekonomije sa Univerziteta Masačusets, izjavila je na 21. Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu da će posledice klimatskih promena najviše osetiti siromašne zemlje i stanovništvo koje živi u toplim regionima sveta. Prema njenim rečima, teret klimatskih promena će najviše pogoditi stanovnike severnog Brazila, severne Indije, Bangladeša, Pakistana i afričkog kontinenta.
Duflo je istakla da će ti regioni doživeti značajno povećanje broja dana sa ekstremno visokim temperaturama, što će otežati normalan ljudski život. „To je jednostavno mehanička nesreća zbog geografskog položaja“, rekla je Duflo tokom panela „Pravedna ekonomija: Bolji dogovor za ljude i planetu“. Upozorila je da porast temperatura zbog klimatskih promena povećava smrtnost, naročito tokom ekstremnih toplotnih talasa, te naglasila potrebu za smanjenjem emisije ugljen-dioksida kako bi se umanjile posledice globalnog zagrevanja.
Duflo je ukazala na visoke trenutne emisije ugljen-dioksida i predviđanja koja ukazuju na to da će one ostati visoke i u budućnosti. Očekuje se blagi pad do sredine veka, ali nakon toga, projekcije sugerišu blagi rast emisija. Efekti klimatskih promena su nelinearni, što znači da se njihovi uticaji ne manifestuju proporcionalno u svim uslovima. Na primer, kada prosečna temperatura poraste sa 30 na 32 stepena, ljudski organizam počinje da doživljava ozbiljne probleme sa adaptacijom.
Duflo je naglasila da novac igra ključnu ulogu u prilagođavanju klimatskim promenama. Ljudi sa većim prihodima često rade u klimatizovanim prostorima, dok siromašniji često nemaju pristup takvim pogodnostima. U Beogradu je, na primer, u sali u kojoj je održan panel bilo hladno zahvaljujući klima-uređajima, dok su mnogi ljudi u zemljama poput Pakistana primorani da žive u pregrejanim kućama bez klimatizacije.
Ona je navela istraživanje sa Harvarda koje pokazuje da siromašne kuće zadržavaju toplotu duže od spoljašnje temperature, što dovodi do opasnih uslova za život. Duflo je istakla da trenutačno ne postoje institucije koje bi omogućile ljudima da ne rade kada su temperature ekstremno visoke, što dodatno pogoršava situaciju u siromašnim zajednicama.
Klimatske promene, prema njenim rečima, predstavljaju pretnju koja će najveće posledice imati na najsiromašnije grupe stanovništva. Očekuje se da će do 2100. godine broj smrtnih slučajeva u ovoj grupi značajno rasti. S druge strane, Duflo je napomenula da klimatske promene mogu biti korisne za bogatije zemlje poput Kanade ili Švedske, gde se očekuje smanjenje smrtnosti povezanih s klimatskim promenama.
Kao rezultat klimatskih promena, u svetu bi moglo doći do dodatnih između jednog i osam miliona smrtnih slučajeva godišnje, što predstavlja ozbiljan problem koji zahteva hitnu reakciju. Duflo, koja je zajedno sa Abidžitom Banerdžijem i Majklom Kremerom dobila Nobelovu nagradu za eksperimentalni pristup u borbi protiv globalnog siromaštva, svoj rad usmerava na istraživanje načina kako ekonomski pristupi mogu pomoći u smanjenju siromaštva i prilagođavanju klimatskim promenama.
Svetski kongres ekonomista u Beogradu okupio je oko 1.000 učesnika iz više od 80 zemalja, a među njima su i tri dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju. Organizatori kongresa su Međunarodna ekonomska asocijacija i Savez ekonomista Srbije, a tema ovogodišnjeg kongresa je „Suprotstavljene vizije sveta: globalizam nasuprot nacionalizmu, multilateralizam nasuprot bilateralizmu i demokratija nasuprot autokratiji“.
Tokom pet dana konferencije, biće organizovano više od 200 panela koji će pokriti ključna pitanja savremene globalne ekonomije, uključujući geopolitičke promene, inflaciju, monetarnu stabilnost i uticaj veštačke inteligencije na tržište rada. Ovako značajan događaj u ekonomiji se vraća u Evropu posle skoro 20 godina, a Beograd je prvi put domaćin ovog prestižnog skupa.
