Evropska unija (EU) je najavila da će proceniti legalnost sporazuma o migrantima koji su potpisali britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron. Ovaj sporazum je predmet pažnje i analize, a EU želi da osigura da je u skladu sa zakonima i pravilima Unije pre nego što pruži svoju podršku.
Britanska ministarka unutrašnjih poslova, Ivet Kuper, izrazila je optimizam da će Evropska komisija odobriti ovu inicijativu. Međutim, portparol Komisije je naglasio da će se proceniti konkretne modalitete saradnje pre nego što se donese konačna odluka. Ova izjava ukazuje na to da EU želi da bude sigurna da sporazum ne krši njene zakone i propise.
Sporazum predviđa deportaciju oko 50 migranata nedeljno nazad u Francusku, dok će drugim migrantima biti omogućeno da zatraže azil u Velikoj Britaniji na bezbedan i legalan način, pod uslovom da nisu pokušali da pređu Lamanš malim čamcem. Ovo je deo šireg pristupa koji Velika Britanija i Francuska pokušavaju da uspostave kako bi se nosile s izazovima migracijskih tokova.
Prema pravilima o Bregzitu, Francuska je obavezna da se konsultuje sa Evropskom komisijom pre nego što potpiše bilateralne sporazume koji se tiču migracija, jer je ovo pitanje u nadležnosti cele EU. Ovo pravilo dodatno komplikuje situaciju, jer se očekuje da Komisija analizira i ratifikuje sporazum, a to može da dovede do tenzija unutar EU.
Pored toga, pet država članica EU – Italija, Španija, Malta, Kipar i Grčka – je već izrazilo kritike na račun sporazuma. One smatraju da bi ovakva praksa mogla da bude protivna pravilima EU o azilu i migracijama. Stiv Pirs, profesor prava EU na Rojal Holoveju, Univerzitetu u Londonu, napominje da Komisija tehnički nema moć da raskine sporazum, ali može da ga dovede u pitanje ako smatra da krši pravila Unije.
On objašnjava da, čak i ako Komisija proceni da sporazum nije u skladu s pravom EU, ne može da naloži Francuskoj da ga ne sprovede. Francuska može jednostavno da odluči da nastavi sa sprovođenjem sporazuma, a tada bi Komisija bila u poziciji da pokrene pravne akcije protiv Francuske.
Jedan neimenovani diplomata je rekao da je jasno da Francuska mora da pruži nešto Velikoj Britaniji kako bi zadovoljila javno mnjenje, posebno u trenutku kada je cela EU zainteresovana za saradnju sa Londonom u oblastima odbrane i bezbednosti, zbog pretnje koju predstavlja Rusija. Ova situacija dodatno komplikuje odnose unutar EU i između EU i Velike Britanije nakon Bregzita.
Međutim, druge države članice su upozorile da bi sporazum sa Velikom Britanijom mogao biti „obmana“, jer Francuska može da vrati migrante u zemlju dolaska prema Dablinskim pravilima EU. Ova pravila definišu ko je odgovoran za razmatranje zahteva za azil i često su predmet kontroverzi među članicama.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da je pitanje migracija i azila postalo ključno pitanje koje zahteva pažljivo razmatranje i saradnju među državama članicama EU. Ovaj sporazum između Velike Britanije i Francuske mogao bi imati dalekosežne posledice ne samo za migrante, već i za odnose unutar EU i sa Velikom Britanijom.
Sve u svemu, analize i odluke u vezi sa ovim sporazumom će biti od suštinskog značaja za buduće politike migracija u Evropi, a reakcije i stavovi različitih država članica biće ključni u oblikovanju ovog procesa.
