Države članice Evropske unije se suočavaju sa novim podelama nakon što su nedavni podaci pokazali značajan rast broja izdatih šengenskih viza ruskim državljanima, uprkos strogim sankcijama protiv Moskve usled rata u Ukrajini. Prema poverljivim informacijama koje su došle do portala Euraktiv, broj zahteva za šengenske vize od strane ruskih državljana u 2025. godini porastao je na više od 670.000, što predstavlja povećanje od skoro 8% u odnosu na prethodnu godinu. U istom periodu, izdato je više od 620.000 viza, što je 10,2% više nego u 2024. godini.
Oko 77% svih izdatih viza odnosi se na turistička putovanja, dok su posete porodici i prijateljima druga najčešća svrha, a zatim dolaze poslovna putovanja. Najveći broj zahteva za vize podnesen je u Francuskoj, Italiji i Španiji, koje zajedno čine gotovo tri četvrtine ukupnog broja. Francuska je izdala najviše viza i zabeležila najveći rast, sa povećanjem od više od 23% u 2025. godini u odnosu na prethodnu.
Ovi podaci ukazuju na geografske razlike unutar EU. Dok zapadne i južne evropske zemlje, kao što su Francuska, Italija i Španija, tradicionalno imaju otvoreniji pristup, države koje se nalaze bliže istočnom krilu Unije, poput Poljske i baltičkih zemalja, oštro se protive takvoj politici. One smatraju da je trenutni rat egzistencijalno pitanje za Evropu. Evropska komisija je još 2022. godine preporučila državama članicama da ograniče izdavanje viza ruskim državljanima, a u nekim slučajevima ih potpuno obustave.
U skladu sa ovim preporukama, suspendovan je i sporazum o viznim olakšicama sa Moskvom. U 2025. godini su takođe uvedena nova pravila koja ukidaju višekratne vize i zahtevaju podnošenje novog zahteva za svako putovanje. Ove promene su dodatno pojačale tenzije unutar evropskih diplomatskih krugova, posebno nakon što je otkriven interni dokument Evropske komisije poznat kao „Šengenski barometar“. Ovaj dokument prati stanje u zoni slobodnog kretanja, a prema izvorima, pojedine zemlje, uključujući Francusku, su izrazile nezadovoljstvo zbog uključivanja podataka o ruskim vizama, što je dovelo do njihovog privremenog uklanjanja iz izveštaja.
Nakon pritiska nekoliko članica EU, ovi podaci su ponovo uključeni u poseban tehnički dokument. U međuvremenu, u EU se vodi rasprava o mogućim dodatnim merama, uključujući predlog za zabranu ulaska ruskim državljanima koji imaju ratno iskustvo u Ukrajini. Ovaj predlog bi mogao biti predstavljen do juna 2026. godine.
S obzirom na oštre podela unutar EU, jasno je da se zemlje članice suočavaju sa izazovima kada je reč o formulisanju jedinstvene politike prema Rusiji. Dok neke zemlje insistiraju na strožim merama, druge se zalažu za otvoreniji pristup, što dodatno komplikuje situaciju. Ova unutrašnja podela može imati dugoročne posledice po jedinstvo EU i njen pristup spoljnim pitanjima.
Dodatno, postoji zabrinutost da bi ovakva politika mogla uticati na imidž EU kao prostora slobode i otvorenosti, jer bi potencijalne zabrane ili ograničenja mogla stvoriti osećaj isključenosti među određenim grupama ljudi. U svetlu tih dešavanja, važno je da EU pronađe ravnotežu između sigurnosnih potreba i očuvanja svojih osnovnih vrednosti, uključujući ljudska prava i slobodu kretanja.
Na kraju, pitanje ruskih viza i pristupa EU postaje sve složenije, a kako se situacija u Ukrajini i odnosi sa Moskvom razvijaju, tako će se i stavovi unutar EU verovatno menjati. Očekuje se da će se u narednim mesecima održati dalji razgovori i sastanci na ovu temu, a konačne odluke mogu značajno uticati na buduće odnose između EU i Rusije.
