Na parlamentarnim izborima u Rusiji, prvi put učestvuju i stanovnici regiona koje je Moskva nezakonito pripojila od Ukrajine. Ovaj potez izazvao je oštru osudu zvaničnika u Kijevu, koji ga smatraju nezakonitim. Aktivisti za ljudska prava izrazili su zabrinutost da su stanovnici tih područja prisiljeni da učestvuju na izborima, što dodatno ukazuje na kršenje ljudskih prava.
Glasanje širom Rusije započelo je u petak i traje do nedelje, a vlasti su produžile glasanje u pripojenim delovima Ukrajine i nekim oblastima uz rusku granicu, ističući bezbednosne razloge. U zvaničnom saopštenju, ruski zvaničnici navode da na teritorijama Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja, koje su često nazivali „novim regionima“, ima više od 3,5 miliona glasača. Ovi regioni pripojeni su Rusiji u septembru 2022. godine, iako nisu bili u potpunosti pod kontrolom Moskve, a taj potez nije dobio međunarodno priznanje.
U govoru održanom u sredu, ruski predsednik Vladimir Putin naglasio je značaj ovih izbora za Državnu dumu, donji dom parlamenta, u tim regionima. On je istakao da će stanovnici ovih oblasti glasati „prvi put od ponovnog ujedinjenja sa Rusijom“. Putin je takođe napomenuo da će glasati i ruski vojnici koji su angažovani u borbama, čime se dodatno legitimizuje izborni proces u uslovima rata.
Glasanje se održava i na Krimu, poluostrvu na Crnom moru, koje je Moskva nezakonito anektirala 2014. godine. Ovi izbori, koji se sprovode u ratnim uslovima, imaju za cilj da osiguraju političku dominaciju Kremlja i pokažu podršku javnosti ratu. Putin je u svom govoru rekao: „Vaš izbor i odlučnost ponovo će pokazati da milioni ljudi stoje iza naših boraca, da smo ujedinjen narod, povezan zajedničkim vrednostima, istorijskim sećanjem i ljubavlju prema otadžbini, te da nas niko ne može podeliti niti zastrašiti, niti potkopati našu državnost i politički sistem.“
Vlasti u Kijevu oštro su osudile glasanje na tim teritorijama, ocenjujući ga kao nezakonito, i pozvale strane vlade i međunarodne organizacije da ne priznaju izbore. Ovaj stav odražava trenutne napetosti između Rusije i Ukrajine, kao i međunarodnu zabrinutost zbog kršenja suvereniteta Ukrajine.
Izborna situacija u pripojenim regionima dodatno je komplikovana ratnim okolnostima, a međunarodna zajednica ostaje skeptična prema legitimnosti ovih izbora. Brojni analitičari smatraju da su izbori u ovim oblastima samo način da se legitimizuje ruska okupacija i da se stvori slika podrške stanovništva ratu i politikama Kremlja.
Dok se izbori odvijaju, mnogi stanovnici pripojenih teritorija suočavaju se s preprekama i strahovima u vezi sa slobodom izbora, dok se istovremeno bore s posledicama rata. U ovom kontekstu, aktivisti za ljudska prava upozoravaju na težak položaj građana koji su prinuđeni da učestvuju u procesu koji je već unapred obeležen kao nelegitiman.
U svetlu ovih događaja, mnogi posmatrači i analitičari upozoravaju da bi rezultati izbora mogli dodatno produbiti krizu u regionu i otežati buduće napore za mirno rešenje sukoba. Izbori se smatraju ključnim momentom za Kremlj, koji nastoji da ojača svoju vlast i legitimizuje svoje vojne intervencije u Ukrajini.
Ovi izbori, kao i raniji procesi aneksije, nastavljaju da izazivaju međunarodne tenzije i postavljaju pitanja o budućnosti Ukrajine i stabilnosti u regionu. U međuvremenu, stanovnici pripojenih teritorija ostaju u teškoj situaciji, suočeni s nesigurnošću i potencijalnom represijom. Vreme će pokazati kakve posledice će ovi izbori imati na dalji tok događaja u regiji.
