Francuska i Nemačka su se u poslednje vreme angažovale u intenzivnim pregovorima u Briselu kako bi se dogovorile o nasledniku Kristin Lagard na mestu predsednice Evropske centralne banke (ECB). Pored toga, razgovara se i o raspodeli još dve ključne funkcije unutar ECB, što dodatno pokazuje značaj ovih pregovora. Ova situacija je postala posebno urgentna nakon što je Lagard objavila da će se povući sa svoje funkcije pre isteka mandata, počev od 7. februara 2024. godine.
Emanuel Makron, predsednik Francuske, želi da utiče na izbor novog čelnika ECB kako bi se odluka donela pre predsedničkih izbora u Francuskoj 2027. godine, na kojima, prema istraživanjima javnog mnjenja, vodi krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje. Ova politička pozadina čini razgovore između Pariza i Berlina još značajnijim.
Proces izbora novog predsednika ECB uključuje nekoliko formalnih koraka predviđenih evropskim ugovorima. Prvo, Evrogrupa treba da preporuči kandidata, nakon čega slede konsultacije sa Evropskim parlamentom i Upravnim savetom ECB, koji će dati svoja mišljenja pre konačne odluke šefova država i vlada Evropske unije. Prva faza ovog postupka je već završena, pošto je nedavno okončano prikupljanje kandidatura. Prema rečima predsednika Evrogrupe, grčkog ministra finansija Kirjakosa Pjerakakisa, primljene su dve veoma kvalitetne kandidature.
Kandidati za ovu važnu poziciju su Klas Knot, bivši guverner Centralne banke Holandije, i Pablo Hernandez de Cos, bivši guverner Centralne banke Španije, koji trenutno obavlja funkciju direktora Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu. Oboica kandidata poseduju značajno iskustvo u monetarnoj politici i dobro poznaju funkcionisanje ECB, a njihova sposobnost komunikacije sa finansijskim tržištima biće ključni faktor u izboru.
Osim izbora predsednika, Francuska i Nemačka razgovaraju o popunjavanju još dva mesta u Izvršnom odboru ECB. To su pozicija glavnog ekonomiste, koju trenutno obavlja Irac Filip Lejn, kao i mesto zaduženo za tržišne operacije, koje obavlja Nemica Izabel Šnabel. Njihovi mandati ističu u bliskoj budućnosti, što dodatno naglašava potrebu za brzom i efikasnom tranzicijom rukovodstva.
Makron i nemački kancelar Fridrih Merc razgovaraju o mogućem dogovoru koji bi obuhvatio raspodelu svih tri funkcije, kako bi usaglasili interese dve najveće ekonomije evrozone. Iz Jelisejske palate su poručili da je cilj postizanje zajedničke vizije ne samo o imenima kandidata, već i o budućim zadacima i prioritetima ECB. Francusko predsedništvo naglašava važnost obezbeđivanja uređene i brze tranzicije, uz očuvanje stabilnosti koju finansijska tržišta očekuju od centralne banke.
Portparol nemačke vlade izjavio je da su razgovori o budućem rukovodstvu ECB u toku, ali da do sada nije doneta nijedna odluka. Prema izvorima upoznatim sa pregovorima, Francuska je izrazila podršku za Pabla Ernandeza de Kosa kao novog predsednika ECB, dok bi na mesto Izabel Šnabel želela da predloži Lorans Bun, bivšu državnu sekretarku koja trenutno vodi poslovanje banke Santander u Francuskoj.
Stav Nemačke o raspodeli funkcija ostaje manje jasan. U slučaju da Klas Knot bude izabran za predsednika umesto Ernandeza de Kosa, otvorilo bi se pitanje četvrte pozicije u Izvršnom odboru, koju trenutno obavlja njegov sunarodnik Frank Elderson.
Očekuje se da bi dogovor, ukoliko ga Pariz i Berlin postignu, mogao da bude potvrđen na samitu Evropske unije koji će se održati 26. i 27. novembra u Briselu. Izbor novog rukovodstva ECB predstavlja jedno od ključnih kadrovskih pitanja za evrozonu, uzimajući u obzir ulogu te institucije u vođenju monetarne politike, kontroli inflacije i očuvanju stabilnosti zajedničke evropske valute.
