Skupština Crne Gore planira da 24. septembra raspravlja o smeni predsednika parlamenta Andrije Mandića, koji je izazvao kontroverzu svojim saučešćem povodom smrti osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Mandić, predstavnik Nove srpske demokratije (NSD), jedan je od mnogih srpskih političara koji su se oglasili nakon Mladićeve smrti, ali je on jedini čija je funkcija dovedena u pitanje zbog tog čina.
Opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS) zahteva smenu Mandića, što predstavlja treći put u tri godine otkako je na čelu Skupštine. Ova inicijativa, koja je skupila podršku 38 od 81 poslanika, uključuje i glasove nekih predstavnika vlasti, posebno iz manjinskih bošnjačkih i albanskih partija. Iako većina poslanika još uvek podržava Mandića, on se ne može osećati sigurno s obzirom na predstojeću raspravu.
Iz DPS-a ističu da je krajnje vreme da se razjasni ko je spreman da podrži Mandića, koji svojim stavovima produbljuje društvene podele i narušava ugled Skupštine. Oni ističu da je predsednik Skupštine dužan da poštuje međunarodne presude i doprinosi dobrosusedskim odnosima, a Mandićevo ponašanje se smatra suprotnim tim vrednostima. Da bi došlo do smene, potrebna je većina prisutnih poslanika na sednici, što otvara mogućnost da vladajuća većina pokuša da sabotira raspravu tako što će obezbediti nedostatak kvoruma.
U opoziciji su zabrinuti da bi eventualno izostajanje poslanika iz vladajuće većine dovelo do neuspeha rasprave, ali najavljuju da će ponovo pokrenuti smenu u oktobru. Analitičar Miloš Perović smatra da je inicijativa DPS-a postala ozbiljan test za vladajuću koaliciju, posebno jer su neki poslanici Bošnjačke stranke već najavili podršku Mandićevoj smeni.
Podršku Mandiću su najavili poslanici Pokreta Evropa sad, Demokrata i drugih manjih partija, ali Perović upozorava na mogućnost da unutar vlasti dođe do razdora. Eventualna smena Mandića mogla bi dovesti do preispitivanja vladajuće koalicije i potencijalnog pada Vlade, posebno u svetlu unutrašnjih nesuglasica unutar vlasti.
DPS smatra da je trenutna situacija terminalna za ovu parlamentarnu većinu, ukazujući na brojne sukobe unutar vlasti, uključujući nesuglasice između ministra saobraćaja i premijera. Prema njihovim rečima, vlast se više ne okuplja oko zajedničkih ideja, već isključivo oko ličnih interesa. Perović je, međutim, oprezniji u prognozama, verujući da Crnu Goru ne očekuje neposredni pad Vlade, već period unutrašnjeg konflikta.
Iako se Crna Gora približava završnici evropskih integracija, postojeće razlike unutar vlasti mogu se povećati kako se bliže izbori. Opozicija, iako uspešna u isticanju problema unutar vlasti, još uvek nije ponudila uverljivu alternativu. Mandićev slučaj može postati simbol raspada trenutnog političkog aranžmana, a budućnost vladajuće koalicije zavisiće od sposobnosti njenih lidera da održe jedinstvo usred rastućih tenzija.
