Rejting Vladimira Putina nastavlja da opada sedmu nedelju zaredom, što je rezultat pojačanih napada na internet i blokiranja aplikacije Telegram. Prema izveštaju analitičkog centra VCIOM, u nedelji od 12. do 19. aprila, Putinov rejting odobravanja rada smanjen je za 1,1 poen, čime je dostigao novi minimum od 65,6 odsto, što je najniži nivo od početka rata.
Od početka aprila, Putinov rejting je opao za 4,5 poena, dok je od početka marta opao za 7,9 poena. U poređenju sa početkom godine, kada je počeo talas pada, njegov rejting je smanjen za 12,2 poena. Ovaj trend predstavlja najizraženiji pad od 2018. godine, kada je Kremlj najavio povećanje starosne granice za penziju, što je izazvalo značajan protest među građanima. Tada je Putinov rejting pao za 19 poena, sa 81,5 procenata u maju na 62,5 procenata u julu.
Pad rejtinga je bio izraženiji čak i od pada tokom mobilizacije 2022. godine, kada je njegov rejting opao za 4,7 poena. Takođe, manji pad zabeležen je tokom 2008. godine kada je Dmitrij Medvedev imao slične probleme tokom rata sa Gruzijom i globalne finansijske krize, kada se njegov rejting smanjio za 11,7 poena.
Politikolog Ilja Graščenko ističe da ovi podaci više nisu samo statistička greška, već simptom šireg društvenog nezadovoljstva. „Društvo počinje da se umara,“ konstatuje on i dodaje da se ograničenja množe, dok se na horizontu ne vide poboljšanja. Negativnost koja preovlađuje prestaje da bude marginalna i postaje društveno prihvatljiva, što dodatno komplikuje situaciju.
Graščenko naglašava da se ova zabrana prepliće sa ekonomskom stagnacijom. „Društvo može da trpi ograničenja kada vidi smisao, rok i kompenzaciju. Ali kada se ograničenjima doda osećaj pogoršanja lične ekonomije, nastaje tiha otuđenost, a ne mobilizacija,“ objašnjava on.
Od početka godine, Putinov rejting opada već 12 nedelja od ukupno 14. U nedavnom obraćanju, Putin je prvi put komentarisao ograničenja interneta, naglašavajući da Kremlj ne planira popuštanje tih mera. „Uvek će prioritet biti obezbeđivanje bezbednosti,“ rekao je Putin, dodajući da su „neki prekidi“ interneta povezani sa borbom protiv terorizma. On je istakao da vlada i bezbednosne službe treba da obezbede dostupnost ograničene liste sajtova koje vlasti dozvoljavaju građanima.
Vlasti često objašnjavaju isključenja interneta ili mobilne veze kao „mere bezbednosti.“ Međutim, kako je napisao politikolog Abas Galiamov, ta formulacija bi bila iskrena samo kada bi se dodala reč „mere za obezbeđivanje Putinove bezbednosti.“ „Sve što režim sada radi, radi se sa jednim jedinom ciljem – očuvanje Putinove vlasti. Očuvanje vlasti za njega je pre svega pitanje bezbednosti,“ smatra Galiamov.
On naglašava da je Putin stekao mnogo neprijatelja i da se oseća relativno sigurno samo ako ceo sistem radi na njegovoj zaštiti. Ovakva situacija dodatno ukazuje na sve veće nezadovoljstvo građana, koje se manifestuje kroz opadanje rejtinga.
U svetlu ovih događaja, analitičari i komentatori nastavljaju da prate razvoj situacije u Rusiji, kao i reakcije društva na ograničenja i politike koje provodi aktuelni režim. Očekuje se da će dalji pad rejtinga imati značajne posledice na političku stabilnost i buduće odluke vlasti. Građani postaju sve svesniji problema s kojima se suočavaju, dok se njihovo nezadovoljstvo sve više manifestuje u različitim oblicima otpora.
