Ishod američkih međuizbora može imati značajan uticaj na rat između SAD i Irana, iako to nije jedini faktor koji određuje budućnost sukoba. Pored političkih promena u Americi, situacija u Izraelu, nuklearni pregovori, Ormuski moreuz i regionalni saveznici takođe igraju ključnu ulogu.
Republikanska stranka ulazi u izbore u trenutku kada administracija Donalda Trampa nije uspela da postigne vojnu pobedu nad Iranom, niti da pronađe diplomatski izlaz iz krize. Ukoliko republikanci izgube kontrolu nad Kongresom, Bela kuća bi mogla da se suoči sa složenijim političkim okruženjem tokom druge polovice Trampovog mandata. Ipak, kako navodi profesor međunarodnih odnosa Babak Rezaeidarjakenari, predsednik SAD i dalje ima široka ovlašćenja u spoljnoj politici, posebno kada su u pitanju vojne operacije, što znači da gubitak kongresne većine ne mora automatski da dovede do promene politike prema Iranu.
Omid Memarijan iz američkog instituta DAWN naglašava da bi Tramp mogao da traži načine da se povuče iz sukoba „sačuvavši obraz“, ali upozorava na mogućnost novih napada. U međuvremenu, politička situacija u Izraelu takođe je neizvesna, nakon izbora koji nisu doneli jasnog pobednika. Ni blok Benjamina Netanjahua ni njegovi protivnici nisu uspeli da obezbede stabilnu većinu, što može predstavljati dodatni rizik, s obzirom na to da Netanjahu može biti sklon donošenju važnih bezbednosnih odluka tokom prelaznog perioda.
Jedan od glavnih uzroka tenzija između Vašingtona i Teherana ostaje iranski nuklearni program, koji se i dalje smatra najvećom preprekom za postizanje dogovora. Sjedinjene Države insistiraju na hitnoj rekonstrukciji pregovora, dok Iran traži ukidanje sankcija i odmrzavanje svojih sredstava. Dok se strane ne dogovore o okviru pregovora, napetosti će nastaviti da rastu.
Još jedan važan aspekt sukoba jeste Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko 20% svetske trgovine naftom. Tokom sukoba, Iran je smanjio transport energenata kroz ovaj prolaz, što može dovesti do daljih incidenata i potencijalne eskalacije sukoba. Memarijan naglašava da svaki novi incident može poslužiti kao povod za dodatne napetosti.
Huti iz Jemena predstavljaju još jedan faktor nestabilnosti, a njihovi napadi na brodove i energetsku infrastrukturu mogu dodatno proširiti sukob. Memarijan ističe da Huti nisu samo instrument Irana, već da njihovi potezi zavise i od unutrašnjih prilika u Jemenu. Sa druge strane, Rezaeidarjakenari upozorava da bi napadi Huta mogli potaknuti stvaranje šire regionalne koalicije protiv Teherana.
U situaciji kada su direktni pregovori između SAD i Irana praktično blokirani, regionalni posrednici kao što su Katar, Oman, Pakistan i Saudijska Arabija postaju sve važniji. Ove zemlje imaju interes da spreče dalje širenje rata i održavaju odnose sa Vašingtonom, dok pokušavaju da zadrže komunikacione kanale sa Teheranom. Morovati upozorava da bi produženi sukob mogao navesti neke američke saveznike u regionu da preispitaju svoje spoljnopolitičke prioritete.
Tramp ostaje ključni faktor u ovom kompleksnom sklopu odnosa. Iako iranske vlasti navodno odlažu pregovore u očekivanju da će republikanci oslabiti na međuizborima, Memarijan naglašava da će Tramp i dalje biti centralna figura američke spoljne politike. On smatra da naredne dve godine predstavljaju poslednju realnu priliku za politički dogovor.
Ekonomija takođe igra značajnu ulogu, s obzirom na to da rat ulazi u deveti mesec, a rast cena energenata i nesigurnost u pomorskom saobraćaju stvaraju pritisak na sve strane. Međutim, ni Vašington ni Teheran ne pokazuju spremnost za kompromis, verujući da će im veća šteta protivniku obezbediti bolju pregovaračku poziciju. U ovoj situaciji, postoji opasnost da se sukob pretvori u dugotrajan rat iscrpljivanja, s obzirom na to da nijedna strana ne pokazuje spremnost da napravi prvi ozbiljan korak ka pomirenju.
