Opštinsko tužilaštvo u Zagrebu podiglo je optužnicu protiv lekarke koja je postavila pogrešnu dijagnozu karcinoma želuca. Ova situacija je dovela do toga da je pacijentkinji, umesto potrebnog lečenja, odstranjen ceo želudac zajedno sa limfnim čvorovima i slepim crevom. Incident se dogodio u KBC Sestre milosrdnice u Zagrebu krajem 2023. godine, kada je pacijentkinja operisana na osnovu pogrešne dijagnoze.
Prema informacijama koje je objavio Jutarnji list, nakon operacije sprovedene na osnovu dijagnoze adenokarcinoma želuca, naknadne analize su pokazale da se zapravo radilo o benignom neuroendokrinom tumoru (NET) gradus 2, za koji takva operacija nije bila potrebna. Ova greška u dijagnostici izazvala je ozbiljne posledice za pacijentkinju, koja je nakon operacije razvila razne fizičke i psihičke tegobe.
Tužilaštvo tereti lekarku da je primila uzorak biopsije želuca pacijentkinje i da je, bez dovoljno opreza, izradila nalaz PHD patologije u kojem je pogrešno postavila dijagnozu. U obrazloženju optužnice navodi se da je lekarka „olako smatrala da do štetnih posledica neće doći“. Ova tvrdnja ukazuje na neodgovornost u njenom postupanju, a takva greška može imati ozbiljne posledice po zdravlje pacijenata.
Zbog pogrešne dijagnoze, pacijentkinja je doživela telesnu povredu koja se smatra posebno teškom prirodom. U optužnici se navodi da je lekarka optužena za nesavesno lečenje, a tražena je kazna od jedne godine zatvora. Ova situacija otvorila je važna pitanja o odgovornosti lekara i kvalitetu zdravstvene zaštite u Hrvatskoj.
Ispitana je i pacijentkinja, koja je izložila svoje zdravstvene probleme i posledice koje je doživela zbog ove greške. Ona je izjavila da trpi velike zdravstvene posledice, ističući da ima invaliditet od 80 procenata i da je sada došla do 100-procentnog telesnog oštećenja. Ove reči oslikavaju ozbiljnost situacije i uticaj koji je pogrešna dijagnoza imala na njen život.
Ova tužba protiv lekarke postavlja važno pitanje o potrebnoj pažnji i preciznosti u medicinskoj dijagnostici. U svetu medicine, greške u dijagnostici mogu imati katastrofalne posledice, a ovaj slučaj je još jedan primer kako je važno da zdravstveni radnici postupaju s oprezom i odgovornošću. U ovom slučaju, greška nije samo dovela do fizičkih problema pacijentkinje, već je i značajno uticala na njen psihički i emocionalni status.
S obzirom na ozbiljnost situacije, društvo se mora suočiti s pitanjem kako poboljšati kvalitet zdravstvene zaštite i smanjiti rizik od sličnih grešaka u budućnosti. Edukacija i dodatna obuka lekara mogu biti ključni koraci ka smanjenju grešaka u dijagnostici. Takođe, važno je razvijati sistem za izveštavanje o greškama i pružiti podršku pacijentima koji su pogođeni ovakvim situacijama.
U ovom slučaju, neophodno je obezbediti da se pacijentkinji pruži adekvatna medicinska pomoć i podrška u procesu oporavka. Takođe, važno je da pravosudni sistem pruži pravdu i odgovornost onima koji su pogrešno dijagnostikovali i lečili pacijenta. Ova situacija može služiti kao podstrek za promene u zdravstvenom sistemu, kako bi se osiguralo da se ovakvi incidenti ne ponavljaju.
U zaključku, ova tužba protiv lekarke zbog pogrešne dijagnoze karcinoma želuca otvara važna pitanja o odgovornosti i kvalitetu zdravstvene zaštite. Ovaj slučaj bi mogao imati dalekosežne posledice na način na koji se dijagnostikuju i leče pacijenti, a društvo treba da se angažuje u poboljšanju sistema kako bi se sprečile slične greške u budućnosti.
