Srpska pravoslavna crkva (SPC) u utorak, 27. oktobra, obeležava praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, poznatoj kao Sveta Petka, koja je jedna od najomiljenijih svetiteljki u srpskom narodu. Ovaj praznik, poznat i kao Petkovdan, slavi se u čast zaštitnice žena, bolesnih i siromašnih, a vernici joj se mole za zdravlje, naročito očiju, kao i za zaštitu porodice.
Ime Svete Petke potiče od grčke reči „paraskeva“, što znači petak. Ona je bila hrišćanska vizantijska podvižnica iz 11. veka, a njen kult je posebno razvijen u Srbiji, Grčkoj i drugim pravoslavnim zemljama Balkana. U Srbiji je Petkovdan šesta najznačajnija slava po broju svečara.
Životni put Svete Petke počeo je u Epivatu, blizu Kalitrakije u Maloj Aziji, gde je rođena u imućnoj i pobožnoj porodici. Njeni roditelji, čestiti hrišćani, imali su i starijeg sina Jevtimija, koji se zamonašio i postao episkop. Od malih nogu, Petka je ispoljavala duboku pobožnost. Nakon smrti roditelja, odlučila je da poseti najznačajnije hrišćanske svetinje, pa je otišla u Carigrad, gde je pet godina živela pri crkvi Pokrova Bogorodice.
Prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, Petka je iz Carigrada otputovala u Palestinu kako bi se poklonila mestima osvećenim životom Isusa Hrista. Njena duhovna putanja vodila je kroz Jordansku pustinju, gde se podvizavala sve do duboke starosti. Pre smrti, anđeo joj se javio i rekao da se vrati u rodni grad, gde će njeno telo biti sahranjeno, a duša primljena od Gospoda.
Nakon povratka u Epivat, Petka je provela dane u postu, radu i molitvi. Na kraju, u tišini je napustila ovaj svet, a njeno telo sahranjeno je izvan groblja, jer su je sugrađani smatrali strankinjom. Njena ikona prikazuje je u monaškoj odeždi, sa krstom u rukama.
Sveta Petka poštuje se u svakom pravoslavnom domu, a njen kult je posebno izražen u Srbiji. U eparhijama SPC posvećeno joj je oko 250 crkava, a najposećenija je kapela na Kalemegdanu, gde se svake godine okupljaju desetine hiljada vernika. Njen lik i mošti privlače pažnju i ljudi drugih religija, koji veruju u njenu isceliteljsku moć.
Mošti Svete Petke su vekovima putovale. Dva veka nakon njene smrti, bugarski car Jovan Asen je izmolio od krstaša da mu predaju njene mošti, koje su potom prenete u Trnovo. Tokom vladavine krstaša, mošti su se selile, a trenutni put do Rumunije dogodio se kada je carica Milica izmolila njene mošti i prenela ih u Srbiju.
Na Kalemegdanu su mošti svete Petke počivale sve do 1521. godine, kada ih je Sulejman Drugi odneo u Carigrad. U tom gradu su se događala čudesa, a kult Svete Petke se proširio i među muslimanima. Veruje se da su njene mošti, tokom vremena, bile čuvane na različitim mestima, uključujući i Beograd, a danas se nalaze u gradu Jaši u Rumuniji.
Uz Petkovdan, kult prepodobne Paraskeve se obeležava i 8. avgusta, kada se proslavlja dan prenosa njenih moštiju iz Bugarske u Srbiju. Tada se slavi i druga svetiteljka istog imena, Sveta mučenica Paraskeva Rimska. Ovaj zajednički praznik obeležava se kao Sveta Petka Trnova.
U našoj tradiciji, Sveta Petka je simbol pobožnosti i zaštite, a njen život i delo i dalje inspirišu mnoge. Njena moć isceljenja i zaštita porodica čine je centralnom figurom u hrišćanskoj tradiciji, čime se dodatno učvršćuje njen kult i učvršćuje mesto u srcima vernika.
