U Beogradu se u poslednje vreme javlja zabrinjavajući trend među decom u školama, gde se materijalni status sve više shvata kao jedino merilo vrednosti. Deca koja ne poseduju najnovije modele pametnih telefona suočavaju se sa podsmehom i isključivanjem iz društvenih krugova. Psihološkinja Snežana Repac naglašava da su deca pod velikim uticajem roditelja, društvenih mreža i influensera, što doprinosi usvajanju ovakvih standarda ponašanja.
U školama Beograda gotovo svako dete poseduje pametan telefon, a cene ovih uređaja dostižu i do 1.800 evra. Ovaj fenomen postavlja pitanje kako je materijalni status postao jedini kriterijum vrednosti među vršnjacima i koja je odgovornost odraslih u tom procesu. Repac objašnjava da deca često traže priznanje i poštovanje kroz finansijski status svojih roditelja, smatrajući to prečicom do društvenog prihvatanja.
Umesto da se afirmišu kroz lične kvalitete i vrednosti, deca pribegavaju materijalnim simbolima kao što su skupi telefoni, koji postaju „ulaznica u društvo“. Ovi uređaji služe kao pokazatelj bogatstva i statusa roditelja, čime se stvara hijerarhija među vršnjacima. U takvom okruženju, deca koja ne mogu da prate ovu potrošačku kulturu riskiraju da budu isključena i ismejana.
Psihološkinja Repac ističe da su društvene mreže i influenseri značajan faktor u oblikovanju stavova dece prema materijalnim vrednostima. Mnogi mladi ljudi gledaju svoje uzore koji promovišu luksuzan način života i skupe proizvode, pa tako usvajaju ideju da materijalne vrednosti nadmašuju duhovne. U toj fazi života, vršnjaci često postaju jači autoriteti od roditelja i nastavnika, što dodatno komplikuje situaciju.
Iako ovaj fenomen nije nov i može se pratiti još od sedamdesetih godina, kada su statusni simboli bili brendirane patike, sadašnja situacija se čini još dramatičnijom. Repac objašnjava da neki roditelji kupuju deci skupe uređaje kako bi kompenzovali sopstvena osećanja uskraćenosti iz detinjstva, dok drugi, iz straha da njihovo dete neće biti prihvaćeno, prelaze svoje finansijske mogućnosti kako bi im obezbedili status.
U međuvremenu, Srbija se suočava sa važnom odlukom u obrazovanju – potpunom zabranom korišćenja mobilnih telefona tokom školskog dana. Dok su u mnogim evropskim zemljama telefoni izbačeni iz učionica, ova odluka bi mogla značajno uticati na pažnju, znanje i bezbednost dece, kao i na smanjenje diskriminacije u školama. U svetlu ovih problema, postavlja se pitanje gde prestaje korisna tehnologija i gde počinje problem koji utiče na decu.
Na kraju, važno je napomenuti da se društvena sredina sve više udaljava od promovisanja pravih vrednosti, a deca se suočavaju sa pritiscima koji dolaze iz svih pravaca. Potrebno je raditi na ponovnom uspostavljanju vrednosti koje se odnose na lične vrline i međuljudske odnose, a ne na materijalnom bogatstvu. Odrasli, kao uzori, imaju ključnu ulogu u oblikovanju stavova mladih, i njihovo razumevanje i podrška su od suštinskog značaja u izgradnji zdravog društvenog okruženja.
