Spisak osoba koje je Aleksandar Vučić pomilovao bio je pod velom tajne više od mesec dana, a otkriven je tek nakon što su viši sudovi u Beogradu, Novom Sadu i Nišu objavili imena 49 osoba koje su dobile pomilovanje. Iako je Vučić na dan podnošenja ostavke 24. septembra tvrdio da među pomilovanim licima nema javno poznatih, spisak je pokazao da su među njima i Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka MUP-a, kao i Gorski Matović, koji je optužen za nasilje tokom protesta.
Među pomilovanim su i trojica napadača koji su učestvovali u nasilju protiv studenata tokom različitih protesta. Miodrag Selaković je automobilom probio blokadu, udarivši pritom 90-godišnjeg Veroljuba Sarića. Gorski Matović je, prema optužbama, napao studenta u Novom Sadu, dok je Marko Pavlović udario studentkinju Sonju Ponjavić, kojoj se sudilo za pokušaj ubistva. Ova odluka o pomilovanjima izazvala je brojne kritike, posebno zbog toga što je Pavlović pomilovan samo mesec dana pre izricanja presude u njegovom slučaju.
Pomilovanja su izazvala gnev u javnosti, a Ratko Ponjavić, otac povređene studentkinje, izjavio je da je odluka o pomilovanju „ruganje sudstvu“. On je istakao da je njegovoj ćerki, Sonji, bila potrebna hitna medicinska pomoć, ali da je, kako tvrdi, izvršen pritisak na lekare da je otpuste iz bolnice. Ponjavić je istakao da je njegova ćerka zadržana na intenzivnoj nezi, ali da su lekari podlegli pritiscima i da su je otpustili sa teškim povredama.
Advokat Jovan Rajić objašnjava da postoji razlika između pomilovanja za pravosnažno osuđene i onih čiji su postupci još u toku. Rajić smatra da su imena pomilovanih skrivana do izbora kako bi se izbeglo dodatno ogorčenje građana, a da su sadašnja pomilovanja izazvala revolt među ljudima. On naglašava da Vučić pokušava da izjednači teške krivične delikte sa onima koji su izmišljeni, a sve u cilju održavanja vlasti.
Inspektorka u penziji, Slavica Radovanović, smatra da je Vučić želeo da izbegne bes građana i da je njegovo skrivanje imena pomilovanih bilo deo strategije pred parlamentarne izbore. Ona sumnja u pravnu legitimnost pomilovanja, ističući da je Vučić poznat po tome da ne poštuje procedure i da su njegovi ministri često pod pritiskom da izvršavaju njegove naloge.
Dijana Hrkalović, koja je među pomilovanima, suočava se sa optužbama za zloupotrebu službenog položaja. Radovanović veruje da će se otvoriti novi predmeti protiv nje, zbog čega pomilovanje može doneti više štete nego koristi. U prošlosti, Vučić je pomilovao ili abolirao 18 osoba, a nedavna pomilovanja su se dogodila usred snažnog nezadovoljstva građana.
U jeku studentskih blokada, Vučić je pomilovao 13 osoba, među kojima su bili i studenti i dekanka Filozofskog fakulteta. Međutim, ova pomilovanja su izazvala sumnju u motive, s obzirom na to da su mnogi od njih bili povezani sa protestima i nasiljem.
S obzirom na sve ove okolnosti, Vučić se suočava sa sve većim pritiscima i kritikama, kako javnosti, tako i pravnih stručnjaka. Ova pomilovanja ne samo da su otvorila pitanja o pravdi i odgovornosti, već su i dodatno polarizovala društvo, koje se bori sa posledicama nasilja i kršenja prava tokom protesta.
S obzirom na trenutnu političku situaciju, pomilovanja bi mogla postati ključna tačka sukoba između vlasti i građana, koji traže pravdu i odgovornost za postupke vlasti. Ova situacija će verovatno imati dugoročne posledice na političku scenu u Srbiji i odnose između vlasti i građana.
