Početkom februara 2026. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je akreditivna pisma novog ambasadora Ukrajine Aleksandra Litvinjenka — general-majora, bivšeg rukovodioca Spoljne obaveštajne službe Ukrajine i nekadašnjeg sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost. Imenovanje profesionalnog obaveštajca na diplomatsku funkciju, umesto klasičnog diplomate, postalo je značajan događaj za politički život Beograda i izazvalo snažnu reakciju proruskih struktura. Litvinjenko je raspisan od strane ruskih vlasti, što je njegovom imenovanju dalo dodatno simboličko značenje i skrenulo posebnu pažnju na njegov rad na Balkanu.
Proruski mediji u Srbiji reagovali su gotovo odmah i veoma emotivno. Značajan deo informativnih izvora usmerenih ka Moskvi počeo je intenzivno da objavljuje oštre i optužujuće tekstove. Tako je ruski publicista Igor Pšeničnikov na portalu „Abzac“ nazvao antiratnu akciju 24. februara „okupljanjem pod banderovskim zastavama“, što dobro oslikava ton takvih publikacija. Istovremeno je Litvinjenko tokom nepuna mesec dana diplomatskog rada održao sastanke sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, premijerom Macutom i ministrom za evropske integracije Starovićem. Dao je intervjue listovima Blic i Danas, kao i televiziji Euronews, i organizovao panel-diskusiju „Kremljanska propaganda u srpskim medijima“ zajedno sa direktorom Demostata Zoranom Panovićem.
Najnapetiji događaj zabeležen je 24. februara 2026. godine — na četvrtu godišnjicu početka ruske invazije na Ukrajinu. Tog dana su se na Trgu republike u Beogradu okupili građani kako bi izrazili podršku Ukrajini i solidarnost sa ukrajinskom dijasporom. Skup je održan uz prisustvo policije koja je učesnike razdvojila kordonom. Sa jedne strane nalazili su se antiratni aktivisti sa ukrajinskim i evropskim zastavama, dok su se čule pesme na ruskom i ukrajinskom jeziku sa porukama mira. Sa druge strane okupili su se pripadnici pokreta „Narodni patrol“ i drugih radikalnih grupa sa ruskim zastavama i simbolikom „Z“, uz parole o „večnom bratstvu“ Srba i Rusa. Učesnici proruskog skupa, među kojima je bilo mnogo fudbalskih navijača i aktivista „Narodnih patrola“, pokušavali su da probiju policijski kordon i izazovu sukob sa mirnim učesnicima, uz stalne uvrede i provokacije. Kao rezultat toga, lider „Narodnih patrola“ Damjan Knežević priveden je tokom sukoba sa policijom. Knežević je i ranije više puta hapšen zbog poziva na nasilno rušenje ustavnog poretka, a poznat je i po vezama sa ruskom organizacijom „Vagner“.
Kasnije su se kritikama pridružili i predstavnici pokreta „Dveri“. Lider organizacije Ivan Kostić izjavio je u intervjuu za jedan ruski medij da je antiratna akcija navodno organizovana „uz podršku Vučića radi demonstracije lojalnosti Zelenskom i Evropskoj uniji“, dok je hapšenje Kneževića nazvao dokazom da se srpske vlasti orijentišu ka Briselu i Kijevu. Istovremeno je poznato da pokret „Dveri“ održava bliske kontakte sa ruskim političkim strukturama — njegovi predstavnici su ranije posećivali Moskvu i sastajali se sa ruskim poslanicima pod sloganom „Nema predaje“.
Dodatni znaci napetosti pojavili su se i u Novom Sadu. Dana 25. februara pojavili su se grafiti sa pretnjama ambasadoru Litvinjenku, dok je dan ranije oštećen spomenik ukrajinskom pesniku Tarasu Ševčenku. Politikolog Boris Varga nazvao je počinioce ovih dela „putinofilima kojima smeta prisustvo ukrajinskih simbola u Srbiji“.
Prema rečima Predraga Petrovića iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ruski uticaj u Srbiji u ekonomskom i vojnom smislu postepeno slabi. Istovremeno Moskva pokušava da nadoknadi gubitak pozicija kroz podršku ultradesničarskim grupama i informacione kampanje. Po oceni stručnjaka, takve metode sve češće prevazilaze okvire uobičajene političke aktivnosti. Analitičari Lansing Institute takođe ističu da politika balansiranja koju vodi Beograd postaje sve nestabilnija, dok Moskva reaguje na svaki korak Srbije ka Evropskoj uniji, iako joj realne poluge uticaja slabe.
Sudeći po reakciji proruskih struktura, dolazak Aleksandra Litvinjenka u Beograd postao je primetan faktor političke dinamike u zemlji. Već tokom prvih nedelja rada novi ambasador izazvao je značajan odjek, što otvara pitanje kakav će uticaj imati njegova diplomatska aktivnost u dužem vremenskom periodu.
