Norveški premijer Jonas Gar Stere odbacio je danas kritike zbog telefonskog razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, koji je obavio sa finskim predsednikom Aleksanderom Stubom. On je istakao da su želeli da osiguraju da ruski lider čuje i evropske, a ne samo američke poglede na pitanje rata u Ukrajini.
Jučerašnji razgovor Putina, Stuba i Sterea prekinuo je dugogodišnju praksu zapadnoevropskih lidera da izbegavaju direktan kontakt sa Kremljom, a naišao je i na kritike saveznika, među kojima je i danska premijerka Mete Frederiksen. Ovaj razgovor se desio u trenutku kada se čini da je situacija u Ukrajini postala sve složenija, a evropski lideri su počeli da traže nove načine za rešavanje sukoba.
Jednoipočasovni razgovor prethodi prvom direktnom sastanku ruskih i ukrajinskih zvaničnika koji se očekuje u novembru u Abu Dabiju. Ovaj sastanak bi mogao predstavljati važan korak ka mogućem miru, a Stere je naglasio da je razgovor bio fokusiran na budućnost, tj. na to šta mora da se dogodi kako bi se sukob u Ukrajini okončao, uz smanjenje stradanja ljudi.
„Ne mislim da će Putin promeniti svoje mišljenje, ali čuo je našu poziciju vrlo jasno. Brinuo sam da neke od tih poruka ne dolaze do njega kada razgovara sa Amerikancima,“ dodao je Stere za javni danski servis NRK, prenosi Rojters. Ove reči ukazuju na težnju Norveške da doprinese smanjenju tenzija i promovisanju dijaloga između strana u sukobu.
Stere je takođe istakao da je Norveška zainteresovana za uvođenje mera deeskalacije, uključujući obustavljanje napada na energetsku infrastrukturu u Rusiji i Ukrajini, prekid udara na brodove koji izvoze ukrajinsko žito, kao i razmenu ratnih zarobljenika. Ove mere su od suštinskog značaja za smanjenje humanitarne krize koja se produbljuje usled rata.
Upitan o mogućnosti mira bez ustupanja ukrajinske teritorije, Stere je rekao da Rusija danas kontroliše skoro 20 odsto ukrajinske teritorije, naglašavajući da Ukrajina nikada neće potpisati sporazum kojim bi priznala gubitak teritorije. Međutim, on je dodao da bi mogla da prihvati trenutnu liniju fronta kao realnost i polaznu tačku za dalji dijalog.
„Veliko pitanje je i kakve bi bezbednosne garancije mogle biti pružene toj zemlji (Ukrajini) nakon mirovnog sporazuma? Putin je svestan da je to ključno pitanje,” ocenio je Stere. Ova izjava ukazuje na kompleksnost situacije, gde su sigurnosne garancije ključne za bilo kakav budući sporazum.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da razgovor tri državnika nije doneo ništa novo u vezi sa sukobom u Ukrajini, te da evropske zemlje jednostavno pokušavaju da obezbede sebi ulogu u pregovaračkom procesu. Ova izjava može se interpretirati kao pokušaj Kremlja da minimizuje značaj ovog razgovora i da pokaže da Rusija ostaje čvrsta u svojim stavovima.
Razgovor između Sterea, Stuba i Putina može se posmatrati kao korak ka ponovnom uspostavljanju komunikacije između Rusije i zapadnih zemalja, što je u svetlu teške humanitarne situacije u Ukrajini od suštinskog značaja. Iako su postignuti neki pragmatični ciljevi, kao što su mere deeskalacije, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati u narednim mesecima.
U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije, posebno uoči predstojećeg sastanka u Abu Dabiju. Svi akteri su svesni da je trenutna situacija u Ukrajini daleko od rešenja, ali dijalog, čak i u ovim teškim okolnostima, može otvoriti vrata ka mogućem miru.
