Vodostaj reka širom centralne Evrope nastavlja da opada, a najkritičnija situacija beleži se na Dunavu i Rajni. U Srbiji, gradovi Sombor, Vrbas i Kula su proglasili vanrednu situaciju usled ekstremno niskog vodostaja Dunava, dok Mađarska uvodi hitne mere zbog nestašice vode. Vlasti u Srbiji ne isključuju mogućnost da bi već u avgustu mogle biti uvedene restrikcije. Nizak vodostaj već otežava plovidbu, uzrokuje velike probleme u privredi i svakodnevnom životu građana.
Na Dunavu, između Rumunije i Bugarske, nasukao se švajcarski kruzer, što je dovelo do evakuacije putnika. Sa dolaskom novog toplotnog talasa, postavlja se pitanje da li će biti dodatnih restrikcija potrošnje vode. Dugotrajna suša ne utiče samo na poljoprivredu, već i na biljni i životinjski svet, kao i na život uz reke.
Adam Mađar, novinar Euronews-a iz Mađarske, ističe da su građanima zatraženo da smanje potrošnju vode. Situacija u energetskom i vodnom sistemu dodatno se pogoršala usled toplotnog talasa i rekordno niskog vodostaja Dunava. Mađarska nuklearna elektrana u Paksu, koja se napaja iz Dunava, radi sa smanjenim kapacitetom – jedan blok je potpuno zaustavljen, dok drugi radi sa oko 50% kapaciteta. Premijer je pozvao građane da troše više struje tokom dana nego noću, kako bi se izbegle eventualne restrikcije.
Vlasti apeliraju na racionalnu potrošnju vode, a pojedina područja, posebno u okolini Budimpešte, već imaju problema sa vodosnabdevanjem. Rekordno nizak vodostaj Dunava značajno menja svakodnevicu u Budimpešti, posebno u turizmu i rečnom saobraćaju. Turistički brodovi ne mogu ploviti uobičajenim rutama, a turisti koriste sprudove na mestima gde je nekada bila reka kako bi uživali u pogledu na grad.
Kako Mađar naglašava, ovakvi sprudovi nisu novost, ali nikada nisu bili ovoliko veliki. Vodostaj Dunava je na najnižem nivou otkad postoje merenja, što se odražava na svakodnevnom životu građana. Mnogi su već navikli na mogućnost restrikcija vode, jer su se slični problemi javljali i prethodnih godina. Tokom junskog toplotnog talasa, na pojedinim mestima je već dolazilo do nestašice vode.
Branislav Jakovljević iz javnog akvarijuma i tropikarijuma govori o tome kako se životinje u vodi adaptiraju na ekstremne uslove. On objašnjava da se ribe povlače u dublje i hladnije delove vode kada vodostaj naglo opadne. Kako temperatura raste, opada i količina rastvorenog kiseonika u vodi, što dodatno otežava život ribama i drugim vodnim organizmima.
Jakovljević naglašava da priroda funkcioniše po principu opstanka i obnavljanja. U slučaju većeg uginuća riba, populacija će se pokušati obnoviti pojačanim mrešćenjem. On poziva građane da pomognu prirodi tako što će, ako vide ribu zarobljenu u barici koja će uskoro presušiti, preneti je do najbliže vode.
Na kraju, Jakovljević ističe važnost čuvanja prirode i kako gradnja i isušivanje močvara ugrožavaju mnoge vrste. Svi bi trebali drugačije da se odnose prema prirodi kako bi je sačuvali za buduće generacije. Ova situacija sa niskim vodostajem nije nova, ali zahteva hitnu pažnju i delovanje svih nas.
