Naučnici su nedavno otkrili širok spektar DNK praistorijskih životinja, uključujući mamute stare između 700.000 i 3.000 godina, u izmetu veverice očuvanom u permafrostu na severozapadu Kanade, u Jukonu. Ova studija, koju je sprovela ekipa sa kanadskog Univerziteta Makmaster, otvara nova vrata razumevanju prošlih ekosistema i životinja koje su u njima živele.
Tajler Marči, glavni autor studije objavljene u časopisu „Nature Communications“, istakao je da istraživanje veveričjeg izmeta, iako naizgled manje atraktivno od proučavanja kljova mamuta, pruža „spektakularnu“ količinu informacija. Ovo istraživanje ukazuje na to da je izmet potcenjen izvor podataka o dalekoj prošlosti naše planete.
Osim DNK vunastih mamuta, tim je uspeo da identifikuje genetski materijal drugih životinja, uključujući vukove, bizone, konje i geparde, kao i stotine biljnih vrsta. Ova raznovrsnost DNK-a pomaže naučnicima da rekonstruišu ekosisteme i interakcije između vrsta koje su postojale tokom različitih perioda u prošlosti.
Arktičke kopnene veverice aktivne su samo četiri meseca u godini, dok ostatak vremena provode u hibernaciji. Marči objašnjava da tokom ovog kratkog perioda budnosti, veverice moraju da se hrane kako bi preživele. One pune svoje jazbine orasima, semenkama, lišćem, kostima i krznom, a tokom vremena su neke od ovih jazbina bile trajno zapečaćene u permafrostu, stvarajući savršene vremenske kapsule koje su sačuvale sadržaj.
Istraživači su pronašli i jednu vevericu koja je bila zamrznuta u „savršenom stanju“. Marči navodi da je veverica zaspala i nikada se nije probudila, a otkrivena je slučajno dok je paleontolog prolazio pored. Ova otkrića nisu samo fascinantna, već i ključna za razumevanje evolucije i biogeografije.
Tim naučnika rekonstruisao je 18 mitohondrijalnih genoma, uključujući šest vunastih mamuta koji su živeli u različitim vremenskim periodima. Ovi mitohondrijalni geni se prenose isključivo kroz majku, što omogućava istraživačima da prate poreklo predaka. Proces rekonstrukcije DNK nalikuje sastavljanju slagalice koristeći računare, što predstavlja izazov, ali i priliku za nove uvide.
U međuvremenu, američka biotehnološka kompanija Kolosal najavila je plan da oživi vunastog mamuta, koji je izumro pre oko 4.000 godina. Ova kompanija će koristiti genetske podatke koje je prikupio kanadski tim, čineći ih javno dostupnim. Marči ističe da su njihovi nalazi samo kap u moru dostupnih DNK informacija koje će pomoći u ovom ambicioznom projektu.
Naučnici takođe rade na drugoj studiji koja će se fokusirati na evoluciju vunastog mamuta, a Marči se nada da će njihova istraživanja dodatno rasvetliti tajne prošlosti. „Ne mogu da verujem da smo uspeli da dobijemo takve informacije iz veveričjeg izmeta,“ rekao je Marči, naglašavajući značaj ovog neobičnog izvora informacija.
Ova otkrića ne samo da naglašavaju važnost biološke raznolikosti, već i potencijal koji može proizaći iz nekonvencionalnih metoda istraživanja. Izmet može izgledati kao neobičan izvor informacija, ali, kao što je pokazala ova studija, može pružiti dragocene uvide u život i ekosisteme koji su postojali u prošlosti.
U svetlu ovih otkrića, naučnici pozivaju na dalja istraživanja i analize, kako bi se bolje razumeo evolucioni put mamuta i drugih praistorijskih životinja. Ova saznanja mogu biti ključna za očuvanje sadašnjih ekosistema i razumevanje kako se vrste prilagođavaju promenama u okruženju kroz vreme.
