Utapanje je treći vodeći uzrok smrti od povreda u svetu, godišnje odnoseći više od 236.000 života, a deca su posebno ugrožena. Prema rečima stručnjaka, letnje osveženje i boravak pored vode mogu lako postati tragedija. Dok se većina ljudi uživa u kupanju, mnogi nisu svesni smrtonosnih rizika koji vrebaju, posebno na otvorenim kupalištima.
Stručnjaci iz beogradskog Gradskog zavoda za javno zdravlje upozoravaju da je rizik od utapanja za malu decu najveći u veštačkim rezervoarima poput bazena, dok starija deca i odrasli češće stradaju u otvorenim vodama kao što su reke i jezera. Reke i jezera kriju opasnosti zbog mutne vode, neravnog dna i iznenadnih prelaza u dubinu. Osim toga, kupače mogu iznenaditi jake vodene struje i razlike u temperaturi vode.
Statistika je neumoljiva: muškarci imaju dvostruko veću stopu smrtnosti od utapanja u odnosu na žene. To se često može pripisati rizičnom ponašanju kao što je plivanje van obeleženih zona i konzumacija alkohola pre ulaska u vodu. Alkohol smanjuje rasuđivanje i koordinaciju, što dovodi do nezgoda. Čak i najbolji plivači se mogu utopiti u nepovoljnim uslovima, poput jakih talasa ili brze i hladne vode, ukoliko ne koriste prsluke za spasavanje.
Tragedije na kupalištima se takođe često događaju usled skakanja u vodu nepoznate dubine ili neinformisanosti o lokalnim rizicima. Mnogi veruju u zabludu da se utapanje dešava uz velike krike i mahanje rukama, dok u stvarnosti instinktivna reakcija na utapanje često deluje veoma tiho. Osoba koja se utapa bori se za vazduh i obično ne može dozvati pomoć. Njihova borba omogućava im da ostanu na površini samo 20 do 60 sekundi pre nego što potonu.
Da bi se obezbedila sigurnost na kupalištima, važno je pridržavati se nekoliko pravila. Prvo, nikada ne konzumirajte alkohol pre ulaska u vodu. Preporučuje se i pravilo „dva sata“ – izbegavajte plivanje odmah nakon obroka. Prilikom ulaska u vodu, uvek proverite dubinu i nikada ne skačite na glavu u nepoznatu vodu. Kupanje se uvek treba obavljati u obeleženim zonama gde su prisutni spasioci, a plivači ne bi trebali da se udaljavaju od obale.
Kada se suočite sa vodenom strujom, važno je ostati smiren. Ako vas uhvati rečna ili morska struja, ne plivajte suprotno od njenog kretanja, već plivajte niz struju, dijagonalno prema obali. Ako idete na splavarenje ili vožnju pedalinom, obavezno nosite prsluk za spasavanje. Spasavanje osoba koje se dave treba prepustiti obučenim spasiocima, a ne pokušavati da se interveniše iz neposredne blizine, jer panika može dovesti do dodatnih tragedija.
U zaključku, svako ko planira boravak pored vode treba da bude svestan opasnosti koje vrebaju i da preduzme sve potrebne mere opreza kako bi zaštitio sebe i svoje najbliže. Utapanje može da se dogodi iznenada i tiho, stoga je važno biti pažljiv i informisan o rizicima koji dolaze sa kupanjem u otvorenim vodama i bazenima. Pridržavanjem jednostavnih pravila i saveta stručnjaka, možemo značajno smanjiti rizik od ovih tragičnih događaja i uživati u sigurnijem letnjem odmoru.
