Inicijativa za raspisivanje referenduma o članstvu Slovenije u NATO-u otvorila je važna pitanja o bezbednosti i unutrašnjoj politici u toj zemlji. Predložena od strane Zorana Stevanovića, lidera stranke Resnica, ova inicijativa se smatra pre svega političkim manevrom, a ne ozbiljnim korakom ka izlasku iz vojnog saveza. Prema stručnjacima, napuštanje NATO-a bi za Sloveniju predstavljalo značajan bezbednosni i finansijski rizik.
Esiha, analitičara, smatra da je predlog referenduma rezultat unutrašnjih političkih previranja. On tvrdi da se Stevanović suočava sa problemima unutar svoje stranke, a da je predlog o referendumu došao u trenutku kada je pažnja javnosti bila usmerena na samit NATO-a u Ankari. Slične inicijative su se već pojavljivale u prošlosti, ali su se političke partije obično protivile ideji izlaska iz NATO-a.
Iako u Sloveniji postoji određeni nivo skepticizma prema NATO-u, to ne znači nužno da građani žele da napuste Alijansu. Na referendumu iz 2003. godine, 66% građana podržalo je članstvo u NATO-u, dok je podrška za ulazak u Evropsku uniju bila znatno veća, oko 90%. Esih ističe da bi eventualni referendum najverovatnije pokazao da bi Slovenija ostala članica NATO-a, sa procenjenom podrškom između 55% i 60%.
Skepticizam prema NATO-u u Sloveniji više je povezan sa antiameričkim stavovima nego sa odnosom prema Rusiji. U poređenju sa Srbijom, gde se anti-NATO sentiment često povezuje sa rusofilijom, slovenački skeptici više kritikuju američku politiku. Esih dodaje da trenutna inicijativa za referendum nema dovoljno političke podrške u parlamentu, što ukazuje na to da je pitanje izlaska iz NATO-a više retorika nego realna opcija.
Daniel Šunter, stručnjak za bezbednost, slaže se da je pitanje izlaska iz NATO-a pre svega unutrašnje političko pitanje. On naglašava da mala antisistemska stranka, poput Resnice, može da koristi ovu temu za promovisanje svojih ciljeva, ali ne odražava stav većine političkih partija. Slovenija ima specifičan istorijski odnos prema vojsci, a tokom bivše Jugoslavije postojali su snažni pacifistički pokreti koji i danas utiču na javno mnjenje o vojnim pitanjima.
Izlazak iz NATO-a bi predstavljao ozbiljan izazov za Sloveniju, jer bi zahtevao veliku rekonstrukciju unutrašnjih mehanizama odbrane. Prema Šunterovim rečima, takva računica bi verovatno pokazala da se izlazak iz NATO-a ne isplati. Uz to, Miletić, još jedan analitičar, ukazuje na zabludu o funkcionisanju NATO-a, napominjući da ne postoji jedinstveni budžet Alijanse u koji sve članice doprinese, već se radi o nacionalnim vojnim budžetima.
Miletić objašnjava da Sjedinjene Američke Države traže od evropskih zemalja da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu odbranu. Ističe da Slovenija, koja nema sopstvenu borbenu avijaciju, mora preispitati svoju ulogu u NATO-u i odgovornosti koje nosi kao članica. Prema njegovim rečima, Stevanović bi morao da prikupi dovoljno potpisa za raspisivanje referenduma, jer u parlamentu nema podršku.
U zaključku, iako inicijativa za referendum o članstvu Slovenije u NATO-u može da ima simboličku težinu, većina političkog establišmenta u zemlji smatra da Slovenija treba da ostane deo Alijanse. Uverenja i stavovi prema NATO-u variraju, ali analitičari se slažu da je napuštanje ovog vojnog saveza veoma neizvesno i da bi moglo da izazove značajne posledice po bezbednost zemlje.
