Evropska komesarka za proširenje Marta Kos predstavila je sredinom nedelje u Briselu godišnji izveštaj o proširenju Evropske unije, u kojem Komisija procenjuje napredak zemalja kandidata za članstvo. Izveštaj ukazuje na to da su četiri najaktivnije zemlje – Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina – ostvarile značajne napretke, dok u drugim zemljama, posebno u Srbiji i Bosni i Hercegovini, nedostaje politička volja za evropski put.
U izveštaju se naglašava da su Crna Gora i Hrvatska došle do određenih rešenja u vezi sa hrvatskim zahtevima, ali da neka od najtežih pitanja ostaju otvorena. Postavlja se pitanje koliko je realno da se pristupni ugovor sa Crnom Gorom potpiše do leta 2027. godine, s obzirom na to da Hrvatska ima ključnu ulogu u procesu i da još uvek ne poseduje kvalifikovanu većinu za glasanje o proširenju.
Pregovori o pristupanju EU odvijaju se u dva paralelna pravca. Prvi je tehnički, gde zemlja mora da uskladi svoj pravni sistem sa zakonodavstvom Evropske unije, dok se drugi tiče dinamičkih odnosa između članica EU i zemalja kandidata. U ovom kontekstu, odnosi između Hrvatske i Crne Gore predstavljaju primer kako nerešena pitanja iz zajedničke prošlosti mogu uticati na proces.
Bilateralni odnosi između Hrvatske i Crne Gore nisu deo tehničkih pregovora, ali je očigledno da će se pitanja koja su otvorena morati rešiti pre nego što Crna Gora postane članica EU. Unošenje nacionalnih interesa u proces pregovora nije novost u Evropskoj uniji, ali se postavlja pitanje da li će to dovesti do blokada ili do napretka u duhu dobrosusedskih odnosa.
Rešavanje pitanja iz prošlosti, posebno onih koja se tiču bivše Jugoslavije, predstavlja izazov. Mnogi zahtevi koje Hrvatska postavlja prema Crnoj Gori povezani su sa periodom kada je Crna Gora još bila deo zajedničke države. Ipak, postoji optimizam jer su neki koraci već preduzeti, a očekuje se da će preostala otvorena pitanja biti razrešena do kraja godine. Ako se ne reše, bar će se zemlje morati dogovoriti o načinu njihovog rešavanja.
Marta Kos je naglasila da je važno da zemlje kandidati pokažu političku volju i spremnost da se suoče sa izazovima koji su pred njima. EU će nastaviti da prati napredak zemalja i pružaćemo podršku onima koji su posvećeni evropskim vrednostima i reformama.
U ovom kontekstu, jasna komunikacija i saradnja između država članica EU i zemalja kandidata biće ključne za uspešno okončanje procesa proširenja. EU ostaje posvećena svojim ciljevima, a zemlje kandidati moraju da se potruditi da ispune očekivanja i standarde koji su postavljeni.
