Iznenađenja na izborima su moguća pre u Srbiji, nego u Bosni i Hercegovini, izjavio je Kurt Basener za Radio Slobodna Evrope, govoreći o predstojećim izborima u obe države. Prema njegovim rečima, Srbija predstavlja veću nepoznanicu u pogledu ishoda izbora. Basener smatra da u Srbiji postoji potencijal za razumnu i pozitivnu promenu, naglašavajući da je situacija još uvek veoma neoblikovana.
On je istakao da postoji mnogo elemenata koji moraju da se poklope kako bi došlo do promene, ali je to ipak moguće. Suprotno tome, Basener ne vidi slične mogućnosti u Bosni i Hercegovini u trenutnim okolnostima, posebno uz postojeće stavove spoljnih aktera. Opšti izbori u BiH zakazani su za 4. oktobar, dok su vanredni parlamentarni izbori u Srbiji raspisani za 25. oktobar.
Basener je pomenuo da su odnosi između Srbije i BiH značajno zategnuti usled državnih počasti koje su na sahrani Ratka Mladića, osuđenika za ratne zločine i nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske, oddate u Beogradu 7. septembra. Ovaj događaj izazvao je jedinstveni odgovor vladajućih i opozicionih snaga u Republici Srpskoj, čiji su predstavnici prisustvovali sprovodu zajedno sa nekim zvaničnicima Srbije.
Međutim, kako naglašava Basener, političke refleksije ovog događaja na izborne kampanje u dve države nisu iste. Naime, Mladićeva sahrana mogla je da dođe u boljem trenutku za neke kandidate da se profilišu i pozicioniraju. Primetio je da je ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković preduzeo niz mera i obratio se Evropskoj uniji, koja je reagovala slabije, kao i Sjedinjenim Američkim Državama, koje su na nivou izvršne vlasti ostale tihe.
U međuvremenu, Milorad Dodik, lider vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata u RS, bio je prisutan na sahrani, kao i većina opozicionih predstavnika. To je neizbežno postala tema tokom čitave kampanje, naročito u okruženju sa transatlantskom podelom koja se ogleda u sporu oko naslednika Visokog predstavnika. Basener naglašava da bi ova tema bila aktuelna i u normalnim okolnostima, ali da su sadašnje okolnosti daleko od normalnih.
Kada je reč o Srbiji, Basener ukazuje na postojanje različitih osnovnih filozofskih postavki u studentskoj listi, koje su bile prisutne tokom protestnog pokreta. On naglašava da je taj pokret veoma heterogen u pogledu pitanja nacije, sa rasponom stavova od onih koji su oduvek bili protiv nacionalizma do onih koji smatraju da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije dovoljno nacionalistički nastrojen.
Ova situacija dodatno komplikuje predstojeće izbore i potencijalne promene u političkom pejzažu obe države.
