Da neko od vas sada zatraži da nacrtate logo “Epla” po sećanju, velike su šanse da nećete uspeti, otkrili su psiholozi Univerziteta Kalifornija, koji su ovaj zadatak postavili pred 85 studenata, od kojih su 52 “striktni” korisnici “Epla”, a ostalih 23 samo nekih proizvoda ove kompanije, piše “Njuzer”.
Studentima su potom pokazali osam varijacija “Eplovog” loga, sa zadatkom da izaberu pravi. Njih 47 odsto je uspešno obavilo zadatak. Ovaj rezultat otkriva zanimljive aspekte ljudske memorije i sposobnosti prepoznavanja, posebno kada su u pitanju uobičajeni objekti kao što je logo “Epla”.
U drugom eksperimentu, od učesnika je zatraženo da ocene šta misle koliko dobro mogu da nacrtaju logo pre nego što to urade. Ovaj deo istraživanja je pokazao da postoji iznenađujuća razlika između njihovog uverenja pre crtanja loga, i uspeha u obavljanju zadatka. Ljudska memorija, čak i kad se radi o uobičajenim objektima, mnogo je slabija nego što se mislilo, izjavio je autor studije Alan Kastel.
Naučnici smatraju da razlog tome leži u “zasićenju pažnje”, što kasnije dovodi do “slučajne amnezije”. Oni objašnjavaju da su ljudi često izloženi gledanju određenih objekata, kao na primer loga “Epla”, i da potom prestaju da obraćaju pažnju na njegove detalje, možda usled njegove jednostavnosti i dostupnosti. U savremenom svetu, gde su brendovi svuda oko nas, postaje lako zaboraviti specifične karakteristike onoga što svakodnevno viđamo.
Takođe, jedini razlog zbog kojih bi korisnici morali da pamte logo je da razlikuju originalni proizvod od falsifikata, ističu istraživači. U ovom kontekstu, korisnici se možda više fokusiraju na funkcionalnost proizvoda nego na njegov vizuelni identitet. Ovo može objasniti zašto se čini da je prepoznavanje loga koje stalno viđamo tako teško, čak i za one koji redovno koriste proizvode tog brenda.
Kada se uzme u obzir sve ovo, zanimljivo je razmisliti o tome kako nas svakodnevni vizuelni stimulansi oblikuju, kao i o tome koliko malo pažnje zapravo obraćamo na stvari koje smatramo poznatim. U svetu gde je pažnja postala jedna od najvrednijih resursa, ovakva istraživanja osvetljavaju one aspekte ljudskog ponašanja koji su često zanemareni.
Jedan od ključnih zaključaka ovog istraživanja je i to da se ljudi oslanjaju na svoju intuiciju i verovanje u sopstvene sposobnosti. Kada su studenti procenjivali koliko dobro mogu da nacrtaju logo, veća uverenja su često dovela do razočaravajućih rezultata. Ova pojava može biti rezultat prekomernog samopouzdanja, ali i nedostatka stvarne svesti o tome koliko je detalja u jednom logu zapravo prisutno.
Važno je napomenuti da se ovaj fenomen ne dešava samo u kontekstu logotipa. Mnoge druge svakodnevne stvari, od lica poznatih ličnosti do različitih proizvoda, mogu biti podložne sličnim zaboravima. Ljudi često ne obraćaju pažnju na detalje koji bi im pomogli da bolje prepoznaju ili se setite nečega.
Ova istraživanja takođe mogu imati šire implikacije na marketing i brendiranje. Razumevanje načina na koji se ljudi sećaju ili zaboravljaju vizualne informacije može pomoći kompanijama da razviju efikasnije strategije za promociju svojih proizvoda. U svetu gde je konkurencija velika, prepoznavanje brenda postaje ključno za uspeh.
Konačno, ovo istraživanje nam pokazuje koliko je važno usmeriti našu pažnju na detalje i razvijati svest o onome što nas okružuje. U vremenu kada su informacije dostupne na svakom koraku, važno je postati svesniji onoga što vidimo i kako to utiče na našu percepciju sveta. Razvijanje ovih veština može nas učiniti ne samo boljim potrošačima, već i pažljivijim posmatračima u svakodnevnom životu.
