Platforma Polimarket je postala veoma popularna tokom izbornog perioda u Srbiji, gde korisnici ulažu novac na različite ishode političkih i ekonomskih događaja. Ovaj oblik klađenja izazvao je brojne rasprave na društvenim mrežama, s mnogim korisnicima koji su koristili procene sa platforme kao pokazatelj šansi za različite izborne liste. Međutim, stručnjaci su upozorili da procenti na Polimarketu ne predstavljaju nužno realnu verovatnoću izbornog ishoda.
Prema podacima iz emisije „Van kocke“, promet na tržištu koje se odnosilo na pobednika parlamentarnih izbora u Srbiji dostigao je više od 11 miliona dolara. U tom iznosu, više od 6,5 miliona dolara je uloženo na studentsku listu, dok je oko 4,5 miliona dolara bilo usmereno na listu koju predvodi Aleksandar Vučić. Ova razlika u ulozima izazvala je dodatne analize i komentare među korisnicima društvenih mreža.
Jedan od najzapaženijih ulaganja došlo je od jutjubera Bake Praseta, koji je najavio da je uložio oko 200.000 evra na pobedu Vučićeve liste. Ovaj potez dodatno je podstakao interesovanje javnosti za Polimarket, s obzirom na visoke iznose koji se ulažu u predstojeće izbore.
Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana, takođe je prokomentarisao situaciju na Polimarketu, ukazujući na to da su korisnici uložili značajne sume novca, čime je dodatno pojačana pažnja na ovu platformu. U međuvremenu, procene na Polimarketu su se menjale gotovo svakodnevno, što je dodatno zbunjivalo korisnike. Na primer, 23. oktobra, šanse Vučićeve liste su bile prikazane na oko 72%, dok je studentska lista imala 29%. U drugom trenutku, šanse su se preokrenule, što je dovelo do različitih tumačenja na društvenim mrežama.
Marko Matanović, direktor kripto-platforme ECD, objasnio je da novac uložen na Polimarketu dolazi iz stvarnih izvora, uključujući bankarske transfere, kartice i kriptovalute. Matanović je istakao da se kvote na Polimarketu formiraju na osnovu ponude i tražnje, a ne unapred, kao što je to slučaj kod tradicionalnih kladionica. Tako prikazanih 72% ne znači da je stvarna verovatnoća pobede te liste toliko visoka, već odražava odnos uloženog novca na različite ishode.
Matanović je naglasio da korisnici često pogrešno tumače procente na platformi kao precizne prognoze izbornog ishoda, što može stvoriti lažni utisak o političkim favoritima. On je istakao da Polimarket ne bi trebao biti viđen kao samostvarujuće proročanstvo, niti kao jedini pokazatelj političkih kretanja.
Kvote se menjaju u realnom vremenu, a korisnici koji ulažu novac na iste ishode u različitim trenucima mogu dobiti različite dobitke. Ulaganje na Polimarketu uključuje prenos novca između korisnika koji su pogodili ishod i onih koji su izgubili opkladu.
Matanović je takođe naveo da Polimarket nije ograničen samo na političke događaje; korisnici mogu ulagati novac na rezultate izbora u drugim zemljama, ekonomske događaje, izjave javnih ličnosti i slične ishode. Međutim, naglasio je da visoki iznosi i procenti mogu uticati na javno mnjenje, posebno ako ljudi ne razumeju šta ti podaci predstavljaju.
Pored toga, Matanović je ukazao na moguće političke interese koji bi mogli biti povezani sa poslovanjem Polimarketa i ulogom javnih ličnosti, ali je naglasio da se takve tvrdnje moraju razmatrati pojedinačno. Kao primer nepouzdanosti tržišnih procena naveo je izbore u Brazilu, gde su procene šansi za pobedu jednog kandidata drastično opale na dan izbora.
U zaključku, Polimarket je postao prominentan alat za predviđanje izbornih rezultata, ali njegovi procenti ne bi trebali biti shvaćeni kao pouzdani pokazatelji. Matanović je upozorio da iako su neki događaji, poput američkih predsedničkih izbora, bili uspešno predviđeni, to ne garantuje tačnost svih budućih prognoza.
