Dok Vašington najavljuje mogućnost skorog mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine, evropske zemlje insistiraju da ne mogu biti izostavljene iz razgovora o budućnosti kontinenta. Predstavnici Moskve, Kijeva i Vašingtona sastaju se u Abu Dabiju na dvodnevnim pregovorima o okončanju rata u Ukrajini, gde će bezbednosne garancije, teritorijalna pitanja i budući odnosi Rusije i Zapada biti u fokusu.
Može li se rat u Ukrajini približiti kraju bez dogovora o bezbednosti Evrope? Ovo pitanje postavlja se uoči novih pregovora, koji se održavaju pod američkim posredstvom. Američki predsednik Donald Tramp veruje da je postizanje mirovnog sporazuma blizu, ali su stavovi Moskve i Kijeva i dalje udaljeni. Evropske prestonice upozoravaju da nijedan dogovor koji se tiče njihove bezbednosti ne može biti postignut bez njihovog učešća.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro potvrdio je da će evropske zemlje biti zastupljene na razgovorima, ističući da Francuska neće dozvoliti da se o budućnosti evropskog kontinenta odlučuje bez nje. Baro je naglasio da nijedan razgovor o budućnosti kontinenta ne može zanemariti evropske zahteve i očekivanja.
Tramp je izrazio optimizam u vezi sa mogućnošću okončanja rata, ali je ukazao na neprijateljstvo između Putina i Zelenskog kao najveću prepreku mirovnom sporazumu. On veruje da je postizanje dogovora veoma blizu i naglašava da je njegovo posredovanje ključno. Međutim, nije precizirao šta bi „drugačiji oblik“ Ukrajine mogao značiti nakon sukoba.
Bezbednosne garancije biće ključno pitanje pregovora. Rusija i Ukrajina imaju suštinski različite zahteve. Putin insistira da Ukrajina povuče snage iz oblasti koje je Moskva proglasila delom Rusije i da odustane od članstva u NATO-u. S druge strane, Zelenski odbija odricanje od teritorija i insistira na bezbednosnim garancijama koje bi sprečile novu rusku invaziju.
Ukrajina smatra da bi hitan prekid vatre trebao biti prvi korak ka širem mirovnom sporazumu. Zelenski naglašava da bi direktan sastanak s Putinom bio neophodan za rešavanje teritorijalnih pitanja. On je ranije govorio o mogućim bezbednosnim garancijama sličnim članu 5 NATO-a.
Pitanje uloge evropskih zemalja u pregovorima ostaje otvoreno. Ukrajina insistira na tome da njeni evropski saveznici moraju biti prisutni za pregovaračkim stolom, dok se Moskva protivi njihovom učešću. Savetnik Kremlja za spoljnopolitička pitanja, Jurij Ušakov, izjavio je da evropski predstavnici neće biti pozvani na pregovore, dok portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, ostavlja mogućnost da Evropljani budu uključeni u kasnijoj fazi.
Francuski ministar Baro poručuje da Evropa neće prihvatiti da se o njenoj budućnosti odlučuje bez njenog prisustva. U međuvremenu, nekoliko evropskih država razmatralo je mogućnost slanja svojih vojnika u Ukrajinu nakon eventualnog postizanja mirovnog sporazuma, što je Rusija odlučno odbacila, upozoravajući da bi evropske trupe na ukrajinskoj teritoriji smatrala legitimnim metama.
Iako Tramp najavljuje mogućnost velikog sporazuma koji bi mogao obuhvatiti i širu evropsku bezbednost, ključne prepreke ostaju nerešene. Pored teritorijalnih pitanja i budućeg statusa Ukrajine, pregovarači će morati razmotriti bezbednosne garancije, mogućnost prisustva stranih trupa i mehanizme za sprečavanje ponovnog izbijanja sukoba.
Nastavak borbi na frontu dodatno komplikuje situaciju. Rusija pojačava napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, što otežava položaj Kijeva. Pregovori u Abu Dabiju neće biti samo pokušaj pronalaženja formule za prekid rata, već i test odnosa između Vašingtona, Moskve, Kijeva i evropskih prestonica. Dok se sukobi nastavljaju, sve oči uprte su u pregovore koji bi mogli oblikovati budućnost Evrope i njenog odnosa s Rusijom.
