Predsednik Hrvatske Zoran Milanović je danas objavio odluku o oduzimanju ratnih odlikovanja Branimiru Glavašu, koji je nedavno ponovo osuđen pravosnažno zbog ratnog zločina nad srpskim civilima u Osijeku 1991. godine. Ova odluka je objavljena u Narodnim novinama i označava značajan korak u pravosudnom procesu koji traje više od dva decenija.
Glavašu su oduzeta brojna odlikovanja, uključujući „Red kneza Trpimira s ogrlicom i Danicom“, „Red kneza Domagoja s ogrlicom“, „Red bana Jelačića“, „Red Ante Starčevića“, „Red hrvatskog trolista“, „Spomenica Domovinskog rata“ i „Spomenica domovinske zahvalnosti“. Ova odluka je usledila nakon presude Visokog krivičnog suda Republike Hrvatske, koji je potvrdio njegovu krivicu za ratne zločine.
Branimir Glavaš je ranije, 2010. godine, izgubio odlikovanja i generalski čin zbog presude tadašnjeg predsednika Ive Josipovića iz Socijaldemokratske partije (SDP). Međutim, tokom svog prvog mandata, u maju 2021. godine, Milanović je na Glavašev zahtev vratio sedam odlikovanja i čin general-bojnika, pozivajući se na odluku Ustavnog suda iz 2015. godine. Ustavni sud je tada poništio raniju presudu i vratio postupak na početak zbog sporenja oko važenja Ženevske konvencije.
Odluka Milanovića iz 2021. godine izazvala je oštre kritike u javnosti, a on je tada najavio da će odlikovanja ponovo oduzeti ukoliko Glavaš bude pravosnažno osuđen, što se sada i desilo. Visoki krivični sud je 10. juna potvrdio presudu kojom je Glavaš osuđen na sedam godina zatvora zbog zločina nad srpskim civilima u Osijeku u slučajevima poznatim kao „Garaža“ i „Selotejp“. Uz njega, još troje suoptuženih su takođe dobili zatvorske kazne, ali su one bile znatno kraće, od tri do četiri godine.
Ova pravosnažna presuda donela je kraj dugotrajnom maratonskom sudskom postupku koji je započeo pre skoro 20 godina. U tom periodu, postupak je bio obeležen brojnim prekidima i ponavljanjem, a Glavaš je čak pobegao u Bosnu i Hercegovinu, gde ima državljanstvo. Prvo suđenje protiv njega održano je 2009. godine, kada su on i ostali suoptuženi osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne. Međutim, Glavaš je pre izricanja kazne pobegao u susednu državu, gde je izdržao većinu svoje kazne.
Ustavni sud je 2015. godine ukinuo presudu, a novo suđenje je započelo 2017. godine, ali je i to suđenje prekinuto. Godine 2021., suđenje je ponovo počelo, a na poslednjem suđenju, Glavaš je prvostepeno osuđen na sedam godina zatvora, ali nije odmah odveden u zatvor zbog obrazloženja Ustavnog suda koji je utvrdio da je izdržao pet godina, dva meseca i 27 dana zatvorske kazne.
Ova situacija osvetljava kompleksnost pravosudnog sistema u Hrvatskoj, posebno kada su u pitanju slučajevi ratnih zločina. Odluka Milanovića da oduzme odlikovanja može se posmatrati kao pokušaj da se pokaže da pravosudni sistem funkcioniše i da se odgovornost za zločine iz prošlosti ne izbegava.
Situacija oko Branimira Glavaša ostaje pod budnim okom javnosti, s obzirom na njegovu ulogu u političkom životu Hrvatske i ozbiljnost optužbi koje su mu izrečene. Ova presuda bi mogla imati dalekosežne posledice na političku scenu, kao i na društvene i etničke odnose u zemlji.
