Republikanska poslanica iz Jute, Seleste Maloj, pozvala je Ministarstvo finansija SAD da ispita moguće sankcije protiv zvaničnika Bosne i Hercegovine zbog njihovih postupaka koji su doveli do smene Milorada Dodika, bivšeg predsednika Republike Srpske. U pismu, koje je ekskluzivno dobio Daily Caller News Foundation (DCNF), Maloj je izložila sumnje da su Kristijan Šmit, bivši visoki predstavnik BiH, i članovi Centralne izborne komisije (CIK) uticali na demokratski proces u Republici Srpskoj.
Dodik je u februaru 2025. godine proglašen krivim zbog neizvršavanja odluka visokog predstavnika, što je rezultiralo njegovom kaznom od godinu dana zatvora i šestogodišnjom zabranom obavljanja funkcije predsednika. Maloj je tražila od Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) da ubrzano razmotri slučaj, naglašavajući da bi njihovo delovanje moglo predstavljati mešanje u demokratski proces i osnov za sankcije prema Globalnom Magnitskom zakonu.
Radovan Kovačević, visoki bosansko-srpski poslanik, izrazio je podršku Maloj i istakao da bi Šmit, kao i članovi CIK-a, trebali biti podvrgnuti sankcijama zbog njihovih uloga u smeni Dodika. On je optužio Šmita za nepropisno menjanje krivičnog zakona BiH pre nego što je protiv Dodika pokrenut postupak, naglašavajući da su izmene uvedene u julu 2023. godine, a koje su kriminalizovale neizvršavanje odluka visokog predstavnika.
Kovačević je takođe odbacio pravni osnov postupaka koje je sproveo Šmit, tvrdeći da su oni predstavljali mešanje u izborni proces. Na pitanje da li bi Vašington trebao da uvede sankcije uključenim zvaničnicima, Kovačević je odgovorio afirmativno, naglašavajući da su svi koji su učestvovali u, kako je rekao, „sramnom i nedemokratskom“ postupku protiv Dodika zaslužni za sankcije.
Šmit je, nakon gotovo petogodišnjeg mandata, najavio kraj svoje uloge i zatražio od Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira da započne proces izbora njegovog naslednika. Njegova ostavka stupila je na snagu 1. jula kada je Luj Krišok preuzeo dužnost vršioca dužnosti visokog predstavnika.
Ovaj najnoviji sukob dolazi u kontekstu dugotrajne napetosti između Dodika i zapadnih vlada oko budućnosti Republike Srpske. U prethodnim izjavama, Dodik je istakao da je Bosna i Hercegovina „nemoguća država“ i apelovao na tadašnjeg predsednika Donalda Trampa da podrži nezavisnost Republike Srpske. Tokom sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Dodik je ponovo istakao nelegitimitet Šmita i tražio da njegove odluke budu proglašene ništavnim.
Iako su SAD prve sankcije protiv Dodika uvele 2017. godine, Trampova administracija je 2025. godine uklonila Dodika i druge povezane sa Republikom Srpskom sa liste sankcionisanih. Kovačević je pohvalio Trampovu administraciju, tvrdeći da je ona doprinela smeni Šmita i pozvao na obnovu ustavnog poretka u zemlji. U ovom trenutku, ono što ostaje neizvesno jeste kako će američka administracija reagovati na zahtev Maloj i da li će se pokrenuti proces sankcionisanja zvaničnika koji su učestvovali u smeni Dodika.
