Od Rijeke, preko Bara do Drača, tri najveće jadranske luke postale su ključne tačke u međunarodnim istragama o švercu kokaina iz Latinske Amerike. Hrvatska, Crna Gora i Albanija su identifikovane kao centralne tačke balkanskog narko-koridora, s brojnim optužnicama i istragama protiv osumnjičenih za krijumčarenje tona kokaina, pranje novca i članstvo u organizovanim kriminalnim grupama. Istrage koje vode USKOK u Hrvatskoj, Specijalno tužilaštvo za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK) u Albaniji, kao i crnogorsko Specijalno državno tužilaštvo, ukazuju na složene mreže koje povezuju balkanske kriminalne grupe sa južnoameričkim kartelima i evropskim distributivnim centrima.
Rijeka, Drač i crnogorske luke su više od geografskih tačaka; one su deo šireg narko-koridora koji omogućava kokainu iz Latinske Amerike da dođe do tržišta EU. Nedavni slučajevi iz Hrvatske, Albanije i Crne Gore pokazuju da droga često stiže skrivena u legalnim pošiljkama, a istrage se često protežu izvan granica pojedinačnih država.
Jedan od najistaknutijih slučajeva u Hrvatskoj uključuje optužnicu protiv trojice hrvatskih državljana i jednog Kanađanina, koji su optuženi za organizaciju krijumčarenja kokaina i metamfetamina iz Meksika. Droga je otkrivena skrivena u industrijskim kotlovima, a istražitelji su zaplenili više od 140 kilograma kokaina. Ovaj slučaj ilustruje kako kriminalne grupe koriste legalne tokove trgovine za krijumčarenje narkotika.
U drugom slučaju, hrvatska policija je uhapsila pet Britanaca i jednog Italijana na ostrvu Pag, gde su sumnjali da su organizovano prodavali narkotike turistima tokom letnje sezone. Policija je zaplenila različite narkotike, uključujući marihuanu, kokain i MDMA, što ukazuje na rastući problem prodaje droga u turističkim oblastima.
Pomorski transport ostaje ključna ruta za međunarodni šverc kokaina, jer obim robe koja prolazi kroz luke otežava kontrolu pošiljki. Prema procenama evropskih bezbednosnih službi, većina kokaina u Evropu dolazi pomorskim putem iz Latinske Amerike, uz pomoć legalne trgovine koja služi kao maska za krijumčarenje.
Albanske vlasti su takođe pokrenule brojne istrage protiv organizovanih kriminalnih grupa koje se bave švercom kokaina. Jedna od istraga obuhvatila je mrežu koju je predvodio Dritan Gjika, a koja je povezana sa transportom kokaina iz Latinske Amerike ka Evropi. U ovoj istrazi blokirana je imovina vredna oko 150 miliona evra, a uhapšeno je više osumnjičenih.
Crnogorsko Specijalno državno tužilaštvo vodi istragu protiv Harisa Monića, koji je osumnjičen za ulogu u krijumčarenju više od četiri tone kokaina iz Južne Amerike ka Evropi. Ova mreža je, prema navodima tužilaštva, povezana sa velikim pošiljkama kokaina iz Ekvadora ka različitim državama EU.
Zabeležene zaplene ne znače nužno i pad kriminalnih mreža. Istražitelji upozoravaju da međunarodne organizacije funkcionišu kao kompanije, s tim da imaju različite sektore za nabavku, transport, finansije i distribuciju. Stoga, ključne istrage ne završavaju samo hapšenjima, već i naporima da se pronađe novac koji je stečen trgovinom narkoticima.
U Albaniji, tužilaštva su se fokusirala na imovinu i kompanije koje su povezane sa trgovinom drogom, dok se u Crnoj Gori istražuju složene međunarodne mreže koje uključuju više država. Iako su zaplene značajne, istražitelji ističu da su kriminalne organizacije često sposobnije nego što se pretpostavlja, te da se borba protiv narko-kriminala mora nastaviti kroz sveobuhvatne i međunarodne napore.
