U Njujorku se danas održava polugodišnja debata Saveta bezbednosti UN o situaciji u Bosni i Hercegovini (BiH). Ova sednica je značajna jer se na njoj razmatra stanje u zemlji, koja se suočava sa brojnim političkim izazovima. Prvo se obratio Kristijan Šmit, visokog predstavnika u BiH, koji je predstavio svoj izveštaj i potvrdio da će napustiti ovu poziciju u junu. Šmit je istakao da je proces izbora njegovog naslednika već pokrenut.
Visoki predstavnik je naveo da se njegova odluka o odlasku temelji na Dejtonskom sporazumu i rezolucijama Saveta bezbednosti UN. Ova izjava dolazi usred tenzija između različitih strana u BiH, gde su Rusija, Kina i rukovodstvo Republike Srpske izrazili sumnju u validnost njegovog imenovanja. Šmit je naglasio potrebu za završavanjem sprovođenja Dejtonskog sporazuma i postepenim gašenjem OHR-a, u skladu sa agendom 5+2.
U svom obraćanju, Šmit je istakao važnost očuvanja struktura uspostavljenih Dejtonom, naglašavajući da odluku o odlasku donosi u svoje ime. Govoreći o trenutnoj političkoj situaciji, kritikovao je vlasti Republike Srpske zbog stvaranja političke krize i secesionizma, kao i sprečavanja povratka izbeglica. On se pozvao na pismo potpredsednika Republike Srpske i predstavnika bošnjačkih stranaka, koje ukazuje na teškoće manjinskih naroda u entitetima, probleme sa zapošljavanjem i glorifikaciju ratnih zločinaca.
Šmit je naveo četiri ključna prioriteta za ovu godinu, a to su očuvanje institucionalnog poretka, obnova funkcionalnosti institucija, rešavanje pitanja državne imovine i uvođenje izbornih tehnologija pred izbore 2026. godine. On je posebno naglasio da je pitanje državne imovine postalo „veliki problem za razvoj infrastrukture“ i da je potrebno stvoriti pravne i političke uslove za njeno korišćenje kako bi se omogućio dalji razvoj zemlje.
Kao pozitivan primer, izdvojio je projekat Južne interkonekcije, koji bi mogao doprineti razvoju infrastrukture i energijske stabilnosti u BiH. Šmit je pre nekoliko dana podneo ostavku na funkciju visokog predstavnika, tražeći od Upravnog odbora PIC-a da započne proces pronalaska njegovog naslednika.
Na početku sednice, Rusija se usprotivila prisustvu Šmita, tvrdeći da on „nikada nije imao, niti ima pravo da se obraća međunarodnoj zajednici“. Ana Јevstingejeva, zamenik stalnog predstavnika Moskve u UN, naglasila je da bi njegove reči trebalo da se uzmu kao lično gledište jednog građanina Nemačke. Ovaj sukob između Šmita i Rusije dodatno komplikuje već napetu situaciju u BiH.
Na sednici će se takođe obratiti i Denis Bećirović, predsedavajući Predsedništva BiH, koji će izneti stavove o trenutnom stanju i budućim pravcima delovanja. Ova debata u UN pruža priliku za razmatranje ključnih pitanja koja se tiču budućnosti BiH, kao i za analizu načina na koji međunarodna zajednica može da pomogne u stabilizaciji situacije u zemlji.
BiH se suočava sa brojnim izazovima, uključujući političke tenzije među različitim etničkim grupama, ekonomsku stagnaciju i potrebu za reformama. U ovom kontekstu, uloga visokog predstavnika i međunarodne zajednice ostaje ključna za postizanje stabilnosti i napretka.
U zaključku, situacija u BiH i dalje zahteva pažnju i angažman međunarodne zajednice. Odlazak Kristijana Šmita iz uloge visokog predstavnika može otvoriti nova pitanja o budućnosti zemlje i načinu na koji će se rešavati postojeći problemi. Ova debata u UN je važan korak ka razumevanju trenutnih izazova i traženju rešenja koja će doprineti miru i stabilnosti u regionu.
