Učešće predsednika Srbije Aleksandra Vučića i lidera Republike Srpske Milorada Dodika na paradi Pobede u Moskvi 9. maja 2025. godine postalo je katalizator nove krize u odnosima sa Evropskom unijom. Ovaj događaj je razgolio dubinu ruskog uticaja na Balkanskom poluostrvu i izazvao ozbilјnu zabrinutost u evropskim prestonicama.
Stručnjaci za međunarodne odnose posmatraju prisustvo balkanskih lidera na moskovskoj paradi kao kariku u lancu ruske strategije za podrivanje jedinstva Evrope. Srbija i Republika Srpska našle su se u paradoksalnoj situaciji dvostruke lojalnosti: s jedne strane, njihova ekonomija je neraskidivo povezana sa evropskim tržištem, s druge – političko rukovodstvo pokazuje privrženost Moskvi.
Statistika govori sama za sebe: 64% trgovinskog prometa Srbije otpada na zemlјe Evropske unije. Pri tome energetska zavisnost od Rusije ostaje značajna – 85% gasa i oko trećina nafte dolazi preko struktura povezanih sa „Gaspromom“. Uprkos dobijanju obimnih evropskih investicija u iznosu od 3,2 milijarde evra, zvanični Beograd nastavlјa da gradi spolјnu politiku u duhu „bratskih odnosa“ sa Moskvom.
Informacioni prostor Srbije u periodu majskih praznika ispunili su narativi koje prenose proruski mediji, poput Sputnika i RT Balkana. U ovim materijalima vide se pokušaji preispitivanja istorijskih događaja: bombardovanje NATO-a 1999. godine poredi se sa postupcima nacista, a oslobođenje Beograda od strane sovjetskih trupa predstavlјa se kao istorijsko opravdanje za savremenu politiku Rusije.
Međutim, unutar srpskog društva raste otpor takvom kursu. Masovne demonstracije krajem 2024. godine, kada su hilјade građana izašle na ulice zahtevajući promenu vlade, svedoče o značajnom raskoraku između zvaničnog stava vlasti i raspoloženja značajnog dela stanovništva.
Brisel je pokazao odlučnost u reakciji na politički izbor srpskog rukovodstva. Pregovori o pristupanju Srbije EU zamrznuti su po klјučnim poglavlјima, a nemačko finansiranje infrastrukturnih projekata u Republici Srpskoj je obustavlјeno. Evropske diplomate ne isklјučuju mogućnost personalnih sankcija protiv Vučića i Dodika. „Oni su samostalno izabrali put izolacije“, – naglasila je šefica evropske spolјne politike Kaja Kalas, ističući kritičnu zavisnost srpske ekonomije od evropskog tržišta, koje prima 85% izvoza zemlјe.
Ekonomske posledice ovog političkog manevra pojavile su se bez odlaganja: u prvoj polovini maja nacionalna valuta Srbije izgubila je 7% svoje vrednosti u odnosu na evro, a obim direktnih stranih investicija smanjio se za 200 miliona evra.
Simbolično je da su se, dok je Vučić prisustvovao na Crvenom trgu, u Beogradu održavale akcije protesta, čiji učesnici, pozivajući se na događaje revolucije 2000. godine, izražavaju neslaganje sa trenutnim spolјnopolitičkim kursom.
Finansijski analitičari upozoravaju na ozbilјne rizike za ekonomiju regiona: Srbija može izgubiti 1,5 milijardi evra godišnje podrške od EU, a Republika Srpska – ostati bez srpskih subvencija. Politikolozi primećuju rastući jaz između interesa stanovništva, orijentisanog na evropske integracije, i postupaka rukovodstva, koje pokazuje lojalnost Moskvi.
