Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković uputio je pismo svim članicama Ujedinjenih nacija, u kojem je osudio sahranu osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u Srbiji. U pismu, Konaković ističe da je važno da sve članice UN-a budu obaveštene o uznemirujućim događajima koji su se odigrali u Srbiji.
Prema njegovim rečima, posmrtni ostaci Ratka Mladića, koji je osuđen na doživotnu kaznu zatvora za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, vraćeni su u Srbiju avionom Vlade Republike Srbije. Njegov kovčeg, prekriven državnom zastavom Srbije, nosili su pripadnici Vojske Srbije, a komemoracija je održana u Domu Vojske Srbije, dok je sahrana u Beogradu bila obeležena vojnim počastima i počasnom paljbom.
Konaković je naglasio da su ovom događaju prisustvovali visoki zvaničnici Srbije, uključujući ministra odbrane Bratislava Gašića, ministra pravde Nenada Vujića i ministra kulture Nikolu Selakovića, kao i drugi visoki zvaničnici. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iako nije bio prisutan na sahrani, javno je branio postupke države u vezi sa povratkom i sahranom Mladića, odbacujući međunarodne kritike.
Ministar spoljnih poslova BiH postavlja pitanje kakva bi bila reakcija međunarodne zajednice da je neka evropska država ukazala počasti nacističkim vođama kao što su Herman Gering ili Vilhelm Kajtel, koji su osuđeni nakon Drugog svetskog rata. On naglašava da ne može biti različitih standarda za različite ratne zločince, ukazujući na to da su Gering i Kajtel osuđeni u Nirnbergu, dok je Ratko Mladić osuđen od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).
U pismu se takođe ističe da je veličanje ratnih zločinaca postalo institucionalizovano, jer se državni resursi, oružane snage i ministri koriste za odavanje počasti takvim osobama. Konaković naglašava da zločini za koje je Mladić osuđen nisu samo optužbe Bosne i Hercegovine, već su to konačni sudski nalazi međunarodnih sudova.
On podseća na to da je Generalna skupština UN-a osudila kršenja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine od strane Srbije, i da je Međunarodni sud pravde utvrdio da je Srbija pružala značajnu vojnu i finansijsku podršku paravojnim snagama koje je vodio Mladić. Takođe, Srbija je prekršila svoje obaveze prema Konvenciji o genocidu, jer nije sprečila genocid u Srebrenici.
Konaković ističe da je kontradikcija oštra: država koja nije sprečila genocid i nije izručila Mladića sada mu ukazuje državne i vojne počasti. Generalna skupština UN-a je, prema njegovim rečima, osudila postupke kojima se veličaju osobe osuđene za ratne zločine, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici.
Ministar je pozvao članice UN-a da preduzmu konkretne korake nakon ovih događaja u Srbiji. Prvo, svaka država članica treba javno da osudi zvanično i institucionalno veličanje Ratka Mladića, uključujući korišćenje državnih resursa i vojnih struktura. Drugo, trebalo bi da uvedu ciljne sankcije protiv javnih zvaničnika koji učestvuju u promovisanju takvih aktivnosti. Na kraju, trebalo bi javno da potvrde autoritet presuda MKSJ-a i Međunarodnog suda pravde, kao i da odbace pokušaje negiranja ili revizije tih presuda.
Na kraju, Konaković upozorava da oni koji veličaju počinioce genocida moraju da se suoče sa sankcijama, a da žrtve i međunarodna pravda zaslužuju više. On naglašava da osoba osuđena za genocid ne može biti pretvorena u nacionalnog heroja bez odgovora, i da država koja nije sprečila taj genocid ne može odati počast njegovom izvršiocu bez posledica. Konaković poručuje da ćutanje nije neutralnost, već rizik da veličanje ratnih zločinaca postane normalnost.
