Ove godine, na Univerzitetu u Beogradu, za upis na fakultete prijavilo se ukupno 17.016 maturanata, dok je na raspolaganju bilo 15.315 mesta. Iako se čini da je interesovanje za studije visoko, postoje fakulteti koji su zabeležili izuzetno nisku zainteresovanost. Geografski, Poljoprivredni, Šumarski i Rudarsko-geološki fakultet su među onima gde je konkurencija gotovo nepostojeća, s obzirom na to da je na određenim smerovima prijavljen samo jedan kandidat.
Geografski fakultet, koji nudi 250 mesta, privukao je samo 109 kandidata. Od toga, tek troje je odabralo smer Demografija kao svoju prvu želju. Ovi podaci ukazuju na to da je interesovanje za ovu oblast znatno opalo u poređenju sa drugim fakultetima.
Poljoprivredni fakultet je planirao 790 mesta, a prijavilo se 257 kandidata. Međutim, samo četiri kandidata odabrala su smer Zaštita životne sredine u proizvodnji hrane kao svoju prvu opciju. Ovo dodatno oslikava trend opadanja interesa za studije koje se bave zaštitom životne sredine i održivim razvojem.
Šumarski fakultet imao je plan za upis 300 brucoša, a konkurisalo je 128 kandidata. Najmanje interesovanje pokazano je za smer Ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa, gde su se samo četiri kandidata prijavila. Ove brojke jasno ukazuju na to da mladi ljudi ne vide budućnost u ovim oblastima, što može imati dugoročne posledice po očuvanje prirodnih resursa.
Rudarsko-geološki fakultet planirao je da upiše 313 studenata, ali je samo 99 kandidata podnelo prijavu. Između ostalog, samo jedan kandidat odabrao je smer Geofizika, što dodatno potvrđuje opadanje interesa za obrazovanje u tradicionalnim poljima kao što su rudarstvo i geologija.
Nasuprot ovim fakultetima, Arhitektonski, Biološki i Stomatološki fakultet su se pokazali kao najprivlačniji za buduće brucoše. Na Biološkom fakultetu, koji nudi tri smera (Biologija, Molekularna biologija i fiziologija, Ekologija zaštita životne sredine), prijavljeno je 251 kandidata za 230 budžetskih mesta. Ova popularnost može se pripisati rastućem interesovanju mladih za biološke nauke i ekološke probleme.
Stomatološki fakultet, s planom za 250 mesta, privukao je 765 kandidata. Najveći deo prijava došao je za integrisane studije stomatologije, gde je konkurisalo 724 kandidata za 220 mesta. Ovaj veliki broj prijava može se objasniti visokim statusom i mogućnostima zapošljavanja koje stomatologija pruža.
Arhitektonski fakultet je predvideo 304 mesta, a konkurisalo je 647 kandidata. Ovaj fakultet nudi dva smera, od kojih jedan donosi 180 ESPB bodova, dok drugi donosi 300. Ova fleksibilnost i mogućnost izbora čine Arhitektonski fakultet veoma atraktivnim za studente.
Podaci o konkurenciji na fakultetima ukazuju na rastući trend interesovanja za određene nauke, dok se istovremeno beleži pad interesovanja za oblasti koje su tradicionalno bile manje popularne. Ova situacija može rezultirati ozbiljnim posledicama po buduće generacije, posebno u oblastima koje se bave zaštitom životne sredine i održivim razvojem.
U svetlu ovih rezultata, akademske institucije će morati da preispitaju svoje obrazovne programe i načine na koje mogu privući više studenata, kao i da razmotre kako da se prilagode promenjivim potrebama tržišta rada i interesovanjima mladih. To će uključivati inovacije u nastavnim planovima, saradnju sa industrijom i naglašavanje praktične primene znanja u realnom svetu.
