Kada je Džo Bajden u julu 2024. godine najavio raspoređivanje raketa „Tomahawk“ u Evropi, mnogi evropski saveznici su odahnuli. Ove rakete, s dometom od oko 2.500 kilometara, planirane su da budu stacionirane u Nemačkoj, predstavljajući tako američku posvećenost NATO-u i evropskoj bezbednosti. Međutim, vojni analitičari su bili svesni da su „Tomahawci“ bili potrebni kako bi popunili ozbiljnu prazninu u evropskim sposobnostima odbrane protiv Rusije.
Iako su evropske zemlje imale pristup raketama „Tomahawk“ lansiranim sa mora, nedostajala im je kopnena verzija koja je bila ključna za napade na ciljeve unutar Rusije. To su posebno važni objekti kao što su vojne baze i aerodromi, što je dodatno naglasilo važnost raspoređivanja ovih raketa.
Međutim, situacija se promenila do 2026. godine kada je Donald Tramp šokirao evropske lidere obustavom isporuka „Tomahawka“ usred nesuglasica sa Nemačkom, čime je ponovo ukazano na slabosti Evrope u domenu raketa dugog dometa. Nemačka se suočila s dilemom: da li ponovo zatražiti pomoć od Amerike, potražiti alternativne izvore naoružanja ili ubrzati razvoj vlastitih raketa dugog dometa.
Ministar odbrane Nemačke, Boris Pistorijus, planira put u Vašington s ciljem da obezbedi kupovinu „Tomahawka“, umesto da se oslanja na povremeno raspoređivanje koje je predloženo u Bajdenovom planu. Međutim, politički krugovi u Berlinu su zabrinuti da bi mogli da se suoče s teškoćama u obezbeđivanju sastanka s američkim sekretarom za odbranu, Pitom Hegsetom. Zbog toga su organizovali neuobičajeno dugu četvorodnevnu posetu Vašingtonu, nadajući se da će povećati šanse za sastanak.
Čak i ako SAD pristanu na prodaju „Tomahawka“, koja se procenjuje na oko 3,4 miliona dolara po komadu, postoje i drugi problemi, uključujući mogućnost povećanja cene. Stručnjaci upozoravaju da ukoliko Nemačka kupi rakete, mogle bi stići tek 2029. godine, pod uslovom da isporuke ne budu poremećene zbog sukoba sa Iranom. Osim toga, američka kontrola nad raketama može predstavljati problem, naročito u kontekstu mogućnosti prebacivanja raketa drugim zemljama, kao što je Ukrajina.
Dok se Nemačka suočava s ovim izazovima, razmatra i mogućnost saradnje s Ukrajinom radi razvoja raketa dugog dometa. Ukrajina bi mogla da pruži privremeno rešenje, dok se Nemačka trudi da ubrza razvoj sopstvenih raketa kroz projekat „Evropski pristup udarima dugog dometa“ (ELSA). Ovaj projekat, koji uključuje više evropskih zemalja, ima za cilj da do 2030. godine razvije evropsku raketu dometa oko 2.000 kilometara.
Međutim, vreme je od suštinske važnosti, jer evropski sistemi naoružanja trenutno ne mogu da se porede s ruskim raketama, kao što je RS-28 „Sarmat“, koji ima domet od 35.000 kilometara. Pored toga, postoji potreba za uspostavljanjem efikasne evropske strukture komande i kontrola koja bi upravljala novim raketama, kao i unapređenje satelitskih komunikacija i protivvazdušne odbrane.
U svetlu ovih izazova, kriza oko „Tomahawk“ raketa pokazuje ozbiljnost situacije u kojoj se Evropa nalazi. Kritičari smatraju da su izjave nemačkog kancelara, koje su izazvale Trampovu reakciju, samo odraz dubljeg problema – sve veće udaljenosti između SAD i Evrope. U tom kontekstu, evropski lideri moraju hitno raditi na smanjenju zavisnosti od američke vojne moći i jačanju sopstvenih kapaciteta odbrane kako bi se suočili sa sve većim pretnjama iz Rusije.
