Dremanje je odličan način da se oslobodite umora i povratite energiju, posebno nakon neprospavane noći. Iako kratki popodnevni san može biti izuzetno koristan, važno je dremati u pravom trenutku kako ne biste dodatno pogoršali osećaj umora ili poremetili noćni san. San je ključan za naše fizičko i mentalno zdravlje; odraslima je potrebno između sedam i devet sati sna da bi optimalno funkcionisali. Istraživanja pokazuju da ljudi koji redovno spavaju manje od sedam sati imaju veći rizik od zdravstvenih problema, prema Nacionalnom institutu za zdravlje (NIH).
Dremanje ne može zameniti pun noćni san, ali može pomoći u ublažavanju umora i pružanju dodatne energije. Pravilno tempirano dremanje može biti korisno za sve uzraste, ali važno je uklopiti ga u svakodnevnu rutinu. Dr Raj Dasgupta, pulmolog i specijalista za spavanje, naglašava da je dremanje individualno, ali da postoji pravilan način kako to da se radi. Ukoliko dremnete u pogrešno vreme ili predugo, to može imati suprotan efekat.
Dobar trenutak za dremanje može biti spas, naročito posle besane noći. Međutim, važno je razmotriti razloge zbog kojih dremate i kada to radite. Osobe koje spavaju dovoljno i kvalitetno obično su odmorene tokom dana. Ipak, moderni život, obaveze i tehnologija često ometaju san. Čak i jedna noć bez sna može izazvati umor, lošu koncentraciju, nervozu i probleme sa pamćenjem. Dremanje može ublažiti te posledice i povećati budnost, smanjiti stres, popraviti raspoloženje i povećati produktivnost.
Međutim, predugo ili prekasno dremanje može poremetiti noćni san i izazvati kontraefekat. Često dremanje tokom dana može biti znak zdravstvenog problema ili poremećaja spavanja. Dr Dasgupta upozorava da je dremanje loša ideja za one koji pate od nesanice jer smanjuje prirodnu potrebu za snom uveče.
Najgore vreme za dremanje je kasno popodne i uveče, posebno nakon 15 časova ili osam sati pre odlaska na spavanje. Dremanje u ovom periodu može poremetiti vaš unutrašnji sat (cirkadijalni ritam), otežavajući vam da zaspite i održite san tokom noći. Najbolje vreme za kratak odmor je između 12 i 14 časova, kada telo prirodno ulazi u fazu pada energije.
Idealno trajanje dremke je 15–20 minuta, što se često naziva „power nap“. U tom periodu ostajete u lakšim fazama sna, što vam omogućava da se probudite osveženi. Ako spavate duže od 30 minuta, možete upasti u dublje faze sna, što može dovesti do osećaja umornosti i dezorijentacije prilikom buđenja. Duga dremanja, koja traju duže od sat vremena, povezana su sa većim rizikom od srčanih bolesti i mogu biti znak ozbiljnijeg zdravstvenog problema.
Ako osećate da vam dremanje često treba ili da ste previše pospani tokom dana, najbolje je da se konsultujete sa lekarom. Dremanje može biti korisno kao dodatak vašem režimu spavanja, ali samo ako se praktikuje pravilno i u pravom trenutku. Uživanje u kratkom odmoru može povećati vašu produktivnost i poboljšati raspoloženje, ali je ključno da se ne preopteretite s dremanjem i da ne dopustite da vam ometa noćni san.
