Kraj juna predstavlja važan trenutak za mnoge zaposlene u Srbiji, jer je to poslednja prilika da iskoriste preostale dane godišnjeg odmora iz prethodne godine. U skladu sa Zakonom o radu, postoje jasna pravila i rokovi za korišćenje godišnjeg odmora, kao i izuzeci za određene životne situacije.
Prema važećim propisima, zaposleni imaju pravo da godišnji odmor iskoriste u celini ili u više delova. U slučaju da zaposleni želi da iskoristi ceo odmor odjednom, to bi trebalo da se realizuje tokom godine za koju je odmor ostvaren. Međutim, u praksi se odmor često deli na dva dela. Poslodavac je obavezan da zaposlenom omogući najmanje dve uzastopne radne nedelje odmora tokom kalendarske godine, dok preostali deo može da se prenese i iskoristi najkasnije do 30. juna naredne godine.
Na primer, ako zaposleni nije iskoristio godišnji odmor iz 2025. godine, taj odmor mora biti iskorišćen najkasnije do 30. juna 2026. godine. Prvi deo godišnjeg odmora za 2026. godinu, koji mora trajati najmanje dve radne nedelje, može se koristiti do kraja te godine, dok se ostatak može preneti do 30. juna 2027. godine.
Postoje i posebna pravila za zaposlene koji nisu mogli da iskoriste godišnji odmor zbog porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili zbog posebne nege deteta. Ovi zaposleni imaju pravo da prenesu ceo godišnji odmor i iskoriste ga do 30. juna naredne godine. Ukoliko se godišnji odmor ne iskoristi u zakonski predviđenom roku, pravo na odmor prestaje, a poslodavac nije obavezan da isplati novčanu naknadu umesto odmora.
Jedno od važnih pitanja koje se postavlja je ko odlučuje o terminu odmora. Termin korišćenja godišnjeg odmora određuje poslodavac, uzimajući u obzir potrebe procesa rada, ali i zahtjeve zaposlenog. Iako poslodavac nije obavezan da prihvati željeni termin zaposlenog, dužan je da ga razmotri. Rešenje o korišćenju odmora može biti dostavljeno elektronskim putem, a na zahtev zaposlenog i u pisanoj formi, najmanje 15 dana pre početka odmora.
U situacijama kada se organizuje kolektivni godišnji odmor, odluka o terminima može biti istaknuta na oglasnoj tabli poslodavca. Promena termina može se dogoditi samo zbog opravdanih potreba posla, a mora biti obavljena najkasnije pet radnih dana pre početka odmora. Kada godišnji odmor jednom počne, poslodavac više nema pravo da ga prekida niti da menja već utvrđene rokove.
Važno je napomenuti da zaposleni treba da budu svesni svojih prava i obaveza u vezi sa godišnjim odmorom, kako bi izbegli potencijalne probleme i nesporazume sa poslodavcima. Zakon jasno definiše prava zaposlenih, ali i odgovornosti poslodavaca, čime se osigurava fer odnos između dve strane.
U zaključku, korišćenje godišnjeg odmora je bitan aspekt radnog života, a zaposleni treba da budu informisani o pravilima koja se odnose na ovu oblast. Sa približavanjem kraja juna, važno je da svi zaposleni preispitaju svoje preostale dane odmora i osiguraju da ih iskoriste u skladu sa zakonskim propisima. Na taj način, mogu da izbegnu gubitak prava na godišnji odmor, kao i moguće nesporazume sa svojim poslodavcima.
