Nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima je ušao u proceduru, što predstavlja treći pokušaj usvajanja ovog propisa, nakon što su prethodna dva predloga povučena zbog negodovanja stručne javnosti i građana. Ovaj nacrt donosi nekoliko značajnih promena, među kojima je i novi naziv zakona, koji će se zvati Zakon o unutrašnjim poslovima, umesto dosadašnjeg Zakona o policiji. Ova promena je logična, jer Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) obuhvata više od same policije.
Jedna od najvažnijih novina za građane je što su iz nacrta izbačeni biometrijski nadzor i prošireni uslovi za ulazak u tuđi stan bez pisanog naloga. Ipak, novi nacrt sadrži člane koji uređuju policijska ovlašćenja i načine postupanja prema građanima, što može izazvati zabrinutost.
Mogućnost trajne zabrane okupljanja na određenom mestu je jedna od kontroverznih odredbi. Predloženo je da ministar, na predlog direktora policije, može doneti odluku o zabrani okupljanja na mestu gde je došlo do narušavanja javnog reda i mira, i to na period od 15 dana, uz mogućnost produženja. Ova odredba otvara mogućnost zloupotrebe, jer nije jasno definisano šta se smatra narušavanjem javnog reda i mira.
Pitanje identifikacije policajaca takođe je sporno. U nacrtu se predlaže da policajci nose oznake sa prezimenom, ali bez broja službene značke, što otežava identifikaciju u situacijama kada je to bitno. Ova situacija može dovesti do problema tokom demonstracija, kada građani ne mogu da utvrde identitet policajca koji postupa prema njima.
U pogledu policijskih ovlašćenja, novi zakon predviđa povećanje broja ovlašćenja sa 16 na 25. Ovo povećanje uključuje razdvajanje nekih starih ovlašćenja na više vrsta, kao što je „zadržavanje lica i privremeno ograničenje slobode kretanja“. Takođe, nova regulativa donosi povećanje broja sredstava prinude sa 13 na 16, uključujući nova sredstva za ulazak u tuđi stan i prinudno zaustavljanje vozila. Zakon takođe predviđa upotrebu biber-spreja protiv lica koja pružaju pasivan otpor, što je ranije bilo dozvoljeno samo u slučaju aktivnog otpora policiji.
Novi nacrt zakona takođe se bavi radom Srednje škole unutrašnjih poslova, koja je ponovo osnovana pre tri godine, omogućavajući zaposlenje u MUP-u i onima koji završe ovu školu.
Stručna javnost izražava zabrinutost zbog načina na koji se vodi rasprava o novom nacrtu zakona, ističući da je ostavljeno malo vremena za kvalitetnu javnu raspravu. Takođe, civilni sektor nije bio dovoljno uključen u njegovu izradu. Jedna od većih zamerki je i to što su ministru unutrašnjih poslova data prevelika ovlašćenja, čime se narušava načelo depolitizacije policije, dok je spoljna kontrola policije ostala na istom nivou kao i u važećem zakonu.
Iz svega navedenog, jasno je da se novi nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima suočava sa brojnim kritikama i izazovima. Građani i stručna javnost imaju opravdane sumnje o potencijalnim zloupotrebama i nedostatku transparentnosti u radu policije. Očekuje se da će se javna rasprava nastaviti, a mnogi se nadaju da će se u budućim verzijama zakona uvažiti predlozi i komentari građana i stručnjaka kako bi se osigurala bolja zaštita prava i sloboda.
