Dok se porođaj decenijama posmatrao kao iskustvo koje žena prolazi sama, ta slika se u Srbiji postepeno menja. U nekim porodilištima, poput KBC „Dr Dragiša Mišović“, budućim majkama omogućeno je da uz sebe imaju partnera ili blisku osobu. Ovo pravo otvara niz pitanja – od uticaja prisustva na tok porođaja, do dugoročnih efekata na odnos roditelja i deteta.
Dr. Nikola Mitić, specijalista ginekologije i akušerstva, ukazuje na važnost razumevanja da se ne radi isključivo o partneru, već o bilo kojoj bliskoj osobi kojoj žena veruje. To može biti otac deteta, majka, sestra ili kuma. Fokus je na osećaju sigurnosti koju žena ima tokom porođaja.
U medicinskom smislu, ovakva praksa je moguća kod fizioloških porođaja, kada trudnoća teče bez komplikacija. U takvim situacijama, prisustvo bliske osobe može imati značajan pozitivan efekat. „Pokazalo se da su žene uz prisustvo pratnje smirenije, manje anksiozne, sa nižim nivoom kortizola i većim lučenjem oksitocina. To direktno utiče na tok porođaja, što ga čini prirodnijim i lakšim,“ objašnjava dr Mitić.
Jedan od ključnih efekata prisustva bliske osobe ogleda se u načinu na koji žena doživljava bol i stres. Manjak stresa dovodi do drugačije hormonske kaskade, što znači da žene imaju viši prag bola i bolje tolerišu porođaj. Osećaj sigurnosti ne menja samo emocije, već i fiziološki odgovor organizma.
Psiholog Radmila Vulić Bojović naglašava da je najvažnije da žena ne oseća da je sama u jednom intenzivnom iskustvu. Porođaj je duboko fizičko, emotivno i psihološko iskustvo, a prisustvo bliske osobe može značiti mnogo. Ovaj osećaj zajedništva može imati dugoročne efekte na partnerski odnos. Prema iskustvu stručnjaka, zajednički prolazak kroz porođaj često povezuje partnere i jača njihov odnos.
Prisutstvo oca tokom porođaja može rezultirati snažnijom emocionalnom vezom sa detetom. Prvi dodir i kontakt koža na kožu ostavljaju dubok utisak na novorođenče, što je važno za njegov razvoj. Ipak, prisustvo bliske osobe nije uvek preporučljivo, naročito u situacijama kada postoji rizik od komplikacija.
Dr. Mitić napominje da je ova praksa novina za lekare, ali i izazov, jer može doći do komplikacija tokom porođaja. Takođe, važno je da osoba koja prisustvuje bude spremna na intenzitet porođaja, jer neki ljudi ne mogu podneti takve situacije.
Iako interesovanje raste, još uvek ima mnogo žena koje ne žele pratnju. Ipak, dr. Mitić primećuje da se taj broj postepeno povećava. Očevi danas više nisu distancirani posmatrači – sve više su uključeni u odgajanje dece, menjaju pelene i aktivno učestvuju u životu porodice.
Period posle porođaja može biti izazovan za parove. Najčešće krize se javljaju kada dete ima oko deset meseci, kada partneri shvate da njihovi životi više nikada neće biti isti. Ključ za uspeh leži u zajedničkoj podeli odgovornosti.
Uvođenje prisustva bliske osobe deo je šireg procesa humanizacije porođaja u Srbiji. Cilj je dostići evropske standarde i smanjiti tenzije vezane za teme poput akušerskog nasilja. Iako je još rano za konačne zaključke, sigurno je da porođaj postaje zajedničko iskustvo koje oblikuje porodicu od samog početka, čime se menja uloga oca u savremenom društvu.
