Sa učenjem za učenike osmog razreda je gotovo, a završena mala matura označava kraj jednog stresnog perioda. Sada predstoji popunjavanje liste želja za upis u srednju školu, što je od izuzetne važnosti. Ova lista određuje red prioriteta srednjih škola i obrazovnih profila koje učenik želi, ali treba je popuniti realno, u skladu sa osvojenim bodovima na završnim ispitima.
Popunjavanje liste želja predstavlja ključni korak u procesu upisa u srednje škole. Učenici i njihovi roditelji moraju pažljivo razmisliti o svojim opcijama, jer izbor škola može značajno uticati na buduće obrazovanje i karijeru. Na listu se unose škole prema redosledu želja, pri čemu je važno da želje budu usklađene sa realnim mogućnostima učenika.
Prvo mesto na listi treba da zauzme smer koji učenik najviše želi, ali to mora biti izvodljivo. Na primer, ako neki profil zahteva najmanje 90 poena, a učenik ima ispod 80, šanse za upis su minimalne. Stoga, racionalno popunjavanje liste je ključno, jer Ministarstvo prosvete raspoređuje učenike na osnovu njihovih postignuća i potražnje za određenim obrazovnim profilima.
Da bi se pravilno procenilo koji smerovi su realni, roditelji i učenici mogu se osloniti na podatke iz prethodnih godina o potrebnim bodovima za upis. Ove informacije su dostupne u „Informatoru“ koji objavljuje Prosvetni pregled, ali i na portalu „Moja srednja škola“. U „Informatoru“ se nalaze podaci o školama, obrazovnim profilima i upisnim procedurama, što može pomoći u donošenju informisane odluke.
Popunjavanje liste želja zakazano je za 23. i 24. jun 2026. godine. U tom periodu, učenici mogu predati svoje liste u osnovnoj školi ili ih popuniti elektronski putem portala. Ova procedura uključuje rangiranje do 20 obrazovnih profila, a redosled je od presudne važnosti jer se na osnovu njega vrši raspodela učenika u srednje škole.
Jedna od čestih grešaka prilikom popunjavanja liste želja je brkanje škola i obrazovnih profila. Roditelji često misle da je škola isto što i obrazovni profil, što nije tačno. Svaka škola može imati više obrazovnih profila, a svaki od njih ima svoj limit broja upisnih mesta, što direktno utiče na potrebne bodove. Takođe, važno je popuniti svih 20 mesta na listi, a redosled odabranih pravaca treba da odražava stvarne želje učenika.
Ako učenik ne bude upisan u željenu školu, mogućnosti su da se prijavi za drugi ili treći upisni krug. U tom slučaju, bodovi koje je osvojio nemaju toliko uticaja kao u prvom krugu, jer se učenici raspoređuju prema slobodnim mestima. U svakom slučaju, najgore što se može dogoditi je da učenik ostane neupisan, što se retko dešava, ali se može dogoditi zbog nedovoljno pažljivog popunjavanja liste želja.
Preporučuje se da roditelji budu prisutni prilikom popunjavanja liste, jer je njihovo potpisivanje obavezno. Takođe, važno je da se svi podaci unesu tačno, uključujući jedinstvenu šifru učenika i naziv osnovne škole. Učenici bi trebali da budu svesni da se uspeh na maloj maturi boduje zajedno sa postignućima iz osnovne škole, što čini ukupno 100 bodova koji se mogu osvojiti.
Datumi su ključni za učenike osmog razreda, a važno je pratiti raspored aktivnosti vezanih za upis u srednje škole kako bi se izbegli problemi. Na portalu „Moja srednja škola“ dostupne su sve informacije o važnim datumima, uključujući preliminarne rezultate, rokove za prijavu i konačne raspodele učenika po školama.
Popunjavanje liste želja je proces koji zahteva pažnju i razmišljanje. Učenici i roditelji moraju biti svesni svih faktora koji mogu uticati na konačan ishod, a pravilno popunjena lista može značajno olakšati put do željene srednje škole.
