Kupovina polovnog automobila može se činiti jednostavnom, ali se često pretvara u stresno iskustvo. Iako se čini da je dovoljno obratiti pažnju na broj pređenih kilometara kako bismo procenili stanje vozila, to može biti obmanjujuće. Umanjivanje pređene kilometraže jedna je od najčešćih prevara u svetu prodaje polovnih automobila, i to ne samo u Srbiji, već i širom Evrope. Razlog za ovo je jasan: niža kilometraža obično donosi višu cenu. Gde je profit, tu su i razni trikovi.
Jedan od najpoznatijih načina manipulacije sa kilometražom je korišćenje digitalnih brojača, koji se mogu „uštimovati“ u samo nekoliko minuta. Na ekranu može pisati da je automobil prešao 130.000 kilometara, dok je u stvarnosti prešao 230.000 ili čak više. Kako se može proveriti tačnost brojača? Prvo, obratite pažnju na fizičko stanje automobila.
Jedan od trikova koji može otkriti istinu krije se u prozoru automobila. Otvorite vrata i lagano ih pomerite prema gore. Ako šarke popuste ili vrata „igraju“ i škripe, to može biti znak da je vozilo korišćeno više nego što prodavac tvrdi. Šarke su podložne habanju, posebno kod vozila koja su korišćena kao taksi ili službena vozila. Automobili sa realnom, manjom kilometražom obično imaju čvrsta i stabilna vrata.
Pored spoljašnjeg pregleda, unutrašnjost vozila takođe može otkriti mnogo o njegovoj istinskoj kilometraži. Obratite pažnju na volan i ručicu menjača – da li su izlizani? Takođe, proverite papučice i dugmiće za klimu; da li su slova izbledela? Vozačevo sedište je još jedan indikator; ako je udubljeno ili izlizano, to može značiti da je automobil prešao više kilometara nego što se tvrdi. Ukoliko se informacija o „samo 80.000 km“ ne poklapa sa stanjem enterijera, postoji mogućnost da vas prodavac vara.
Još jedan važan korak prilikom kupovine polovnog automobila je provera servisne istorije. Zapis o zamenjenom zupčastom kaišu na 180.000 km, dok brojač pokazuje 130.000, predstavlja jasnu kontradikciju. Ako dokumentacija nedostaje ili je „izgubljena“, to ne mora nužno značiti prevaru, ali zajedno sa ostalim sumnjivim znakovima, trebalo bi da vas ozbiljno zabrine. Ozbiljan prodavac zna gde se nalazi servisna knjižica i spreman je da je pokaže.
Godine i pređeni kilometri obično idu ruku pod ruku. Prosečan automobil prelazi između 15.000 i 20.000 km godišnje. Ako naiđete na desetogodišnji automobil sa samo 60.000 km, to može biti ili ekstremna retkost ili ozbiljan falsifikat. Realna kilometraža uvek ostavlja tragove, kako u izgledu vozila, tako i u dokumentaciji. Ne verujte slepo brojkama, već se oslonite na logiku i iskustvo.
U svakom slučaju, kada se odlučujete za kupovinu polovnog automobila, važno je biti oprezan i detaljno pregledati sve aspekte vozila. U vreme kada su prevaranti sve snalažljiviji, saveti stručnjaka mogu vam pomoći da izbegnete brojne zamke i donesete ispravnu odluku. Na kraju, cilj je pronaći automobil koji će vam služiti dugi niz godina, a ne da postane izvor dodatnih problema i troškova.
