Poslednjih godina, sirak je sve prisutniji na poljima u Srbiji, zahvaljujući njegovoj otpornosti na sušu i toplu klimu. Ova biljka, koja je skuplja od kukuruza, sada se prodaje po ceni od 33 dinara po kilogramu, dok su troškovi setve neznatno niži zbog jeftinijeg semena i manje potrebne količine za setvu.
Ratar iz Bačkog Petrovca, Daniel Spevak, nedavno je posadio sirak zrnaš i očekuje dobar rod. Do pre dve godine, sejao je sirak metlaš, ali je potražnja za metlicama na tržištu opala. „Sada sejem sirak zrnaš, koji se koristi u stočnoj hrani i potpuno zamenjuje kukuruz, a tražen je u mešaonama hrane. Zrno sadrži visok procenat proteina i skroba, što ga čini izvanrednom stočnom hranom,“ izjavio je Spevak. On ističe da je sirak otporniji na tropske uslove, a kilogram zrna sirka je skuplji nego kukuruz.
U žetvi prošle godine, Spevak je postigao prinos od oko pet tona sirka po hektaru, što je solidan rezultat s obzirom na to da su prinosi kukuruza zbog suše i toplote bili znatno niži. Dr Vladimir Sikora iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo naglašava da se sirak gaji u više agronomskih formi, u zavisnosti od primene. Sirak metlaš se koristi kao sirovina za metlarsku industriju i gaji se u regionima gde se proizvode metle, dok su površine pod ovim sirkom u poslednjih nekoliko godina varirale između 500 i 800 hektara.
U Vojvodini, sirak zrnaš i sirak metlaš seju se na severu, u potesu Kanjiža–Senta, kao i u Južnobačkom okrugu, u opštinama Bački Petrovac, Pivnice i Selenča. Međutim, tačne površine pod ovim kulturama nisu poznate, jer Republički zavod za statistiku ne vodi evidenciju, a podaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo nisu pouzdani zbog prisustva stranih semena na tržištu.
Poljoprivrednici, suočeni sa tropskom klimom, sve više traže alternativne biljne vrste, a sirak postaje popularna zamena za kukuruz, posebno u područjima sa lošijim kvalitetom zemljišta. Sirak za zrno se gaji kao zamena za kukuruz i koristi se u krmnim smešama. Površine pod ovim sirkom se iz godine u godinu povećavaju, posebno u sušnim regionima gde se ne mogu postići zadovoljavajući prinosi kukuruza.
U stresnim uslovima, kakve je poljoprivreda doživela prošle godine, prinosi zrna sirka su se kretali od pet do šest tona po hektaru. Krmni i silažni sirkovi se koriste za proizvodnju kabaste stočne hrane i veoma su cenjeni među stočarima. Ovi sirkovi su posebno značajni u regionima gde su uslovi za proizvodnju kabaste hrane ograničeni nedostatkom vlage i visokim temperaturama.
U poslednje vreme, postaje sve zanimljivija i proizvodnja sirka koji može da proizvede veliku količinu biomase, čak do 100 tona po hektaru. Ovi sirkovi su interesantni za biogasna postrojenja i očekuje se da će njihova proizvodnja u budućnosti rasti, što bi moglo dodatno doprineti diversifikaciji poljoprivredne proizvodnje.
U svetlu svih ovih prednosti, sirak se čini kao održiva alternativa kukuruzu, posebno u kontekstu promenljivih klimatskih uslova i rastuće potražnje za stočnom hranom. Poljoprivrednici se sve više opredeljuju za ovu kulturu, nadajući se stabilnijim prinosima i višim prihodima.
